09.03.- 15.03.2015.
Nemački ministar inostranih poslova Valter Štajnmajer izjavio je tokom ovonedeljne posete Bukureštu da treba identifikovati rešenje koje bi omogućilo pristupanje Rumunije šengenskom prostoru i pozitivno ocenio progrese iz izveštaja Evropske komisije o pravosudju. Prema oceni rumunskih vlasti, Rumunija se već ponaša kao članica Šengena, a formalno pristupanje samo bi ojačalo bezbednost ovog prostora. Za vreme razgovora sa rumunskim vlastima, šef nemačke diplomatije je izjavio da je Rumunija postigla zapažene rezultate, koje nemački investitori pozitivno ocenjuju, ali da postoji još mnogo toga na planu transparentnosti. Nemački ministar je naglasio da medju stranim radnicima koji rade u Nemačkoj Rumuni su se najbolje integrisali na nemačkom tržištu rada i da su predrasude o njima neosnovane. Nemačka je glavni trgovinski partner Bukurešta i treći medju najvećim investitorima u rumunsku privredu.
Corina Cristea, 14.03.2015, 14:14
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u Poljskoj, gde je vodio razgovore sa svojim poljskim kolegom Bronislavom Komorovskim o situaciji u regionu, sa posebnim naglaskom na Ukrajinu. Komorovski je izjavio da Poljska računa na podršku Rumunije za jačanje istočnog boka Severo-atlantske alijanse, uz napomenu da iduće godine na Samitu NATO u Varšavi treba doneti odluke koje će doprineti pojačanoj bezbednosti ovog regiona. Razgovori su usredsredjeni na strateško partnerstvo izmedju Rumunije i Poljske i šefovi država su potpisali zajedničku deklaraciju o unapredjenju partnerstva. Bronislav Komorovski: «Ovo partnerstvo je od izuzetne važnosti u kontekstu razvoja dogadjaja u ovom delu Evrope, gde su se pojavile negativne izmene bezbednosti.» O situaciji u Ukrajini, predsednik Klaus Johanis je rekao: «Rumunija odlučno podržava suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine u okviru svojih medjunarodno priznatih granica. Osudili smo odlučno pogoršanje bezbednosne situacije na jugo-istoku Ukrajine i, istovremeno, izrazili nadu u postepenu implementaciju paketa mera dogovorenih u Minsku 12. februara.» Klaus Johanis je izjavio da Rumunija želi da privuče što veći broj poljskih investitora i, istovremeno, osetnije prisustvo rumunskih kompanija na poljskom tržištu.
Američki dolar ojačao je ove nedelje prema rumunskoj valuti lej do istorijske granice od 4,2 leja. Na deviznom tržištu Rumunije vrednost dolara zavisi od kursa prema evru na medjunarodnim tržištima, a na evoluciju utiče, uglavnom, razlika medju monetarnim politikama Evropske Centralne banke, s jedne strane, i Američke sa druge, objasnio je Jonuc Dumitru, potpredsednik Udruženja bankarsko- finansijskih analitičara Rumunije. Posledice aprecijacije dolara nemaju veći uticaj na rumunsku privredu posle ulaska zemlje u Evropsku uniju.
Infrastrukturni projekti predvidjeni Generalnim planom saobraćaja Rumunije imaju finansijsku podršku Evropske komisije. Radi se o 6,8 milijardi evra do 2020. godine. Evropska komesarka za regionalne politike Korina Krecu izjavila je u Bukureštu da Brisel čeka da Rumunija podnese konačnu varijantu Master plana saobraćaja, koji je
preduslov za odobravanje Operacionog programa velike infrastruktre. Master plan predvidja projekte koji se mogu finansirati Operacionim programom za infrastrukturu, kao i druge projekte koji se mogu realizovati evropskim fondovima za 2014- 2020 godinu. Rumunski ministar saobraćaja Joan Rus izjavio je da je spisak investicionih projekata gotov i do kraja aprila dokument će biti završen. U Bukurešt je doputovao i evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan koji je sa rumunskim vlastima razgovarao o situaciji sa svinjskim mesom u pojedinim evropskim državama, u kontekstu embarga Rusiji. Iako ne izvoze na rusko tržište, rumunske farme suočavaju se sa suficitom svinjskog mesa na evropskom tržištu i padom cene.
