02.02.-08.02.2015.
Dosijei o visokoj korupciji bili su i ove nedelje u centru pažnje medija u Rumuniji, s obzirom da čuvene lićnosti političkog života i administracije pozvane su na saslušanje u sedištu Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), koja svakog dana proširi spisak osumnjičenih. Poslanica Elena Udrea, bivša ministarka Regionalnog razvoja i Turizma, optužena je u dva dosijea za pranje novca, lažne izjave i zloupotrebu službenog položaja- a od ponedeljka biće pritvorena. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije su za pritvaranje Elene Udrea zatražili odobrenje parlamentaraca, koji će se u pondeljak, takodje, izjasniti u vezi sa podizanjem imuniteta njihovoj koleginici, koja odbacuje sve optužbe. Ove nedelje, takodje, tužilac Toni Grebla podneo je ostavku na funkciju člana Ustavnog suda Rumunije, u kontekstu u kojem je protiv njega pokrenuta istraga zbog korupcije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je u sredu uputio ministru sudstva zahtev za pokretanje krivične istrage protiv bivšeg ministra ekonomije, demokrat-liberala Adrijeana Videanua, pritvoren zbog optužbi za saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja u drugom dosijeu. Umedjuvremenu, Videanu je oslobodjen sudske kontrole.
Corina Cristea, 09.02.2015, 12:02
Evropska komisija poboljšala je prognoze o ekonomskom rastu Rumunije u tekućoj godini na 2,7 odsto, za 0,3 odsto više od prethodne ocene. Ovaj ekonomski rast, kojem će uslediti rast od 2,9 odsto u 2016., trebalo bi da bude podržan unutrašnjom potražnjom i postepenim oporavkom globalne privrede. Očekuje se da privatna potrošnja ostane solidna, dok povećanje plata, niska stopa inflacije i poboljšanje uslova na tržištu radne snage su činioci koji podržavaju kupovnu moć- ističe se u izveštaju Evropske komisije. Prema istom dokumentu, očekuje se oporavak privatnih i javnih investicija i porast izvoza.
Severo-atlantska alijansa odobrila je u četvrtak konsolidaciju svojih kapaciteta na istoku Evrope, formiranjem nove snage za hitno reagovanje sa 5000 vojnika i komandnim centrima u regionu- saopštio je generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg. Rumunski ministar nacionalne odbrane, Mirča Duša, najavio je da će NATO biti prisutan i u Rumuniji, gde će biti otvorena dva komandna centra. Šef rumunske diplomatije, Bogdan Auresku, pozdravio je odluku NATO o instaliranju komandnih i kontrolnih centara u Rumuniji i još pet zemalja članica Alijanse, odnosno u Bugarskoj, Poljskoj i baltičkim državama. «Rumunija je u potpunosti angažovana i doprinosi bezbednosti saveznika NATO posredstvom Multinacionalnog Generalštaba Alijanse na jugo-istoku Evrope», rekao je Auresku. Prema kominikeu Alijanse, ova je najznačajnija konsolidacija kolektivne snage posle okončanja Drugog svetskog rata i realizovana je u kontekstu sve agresivnijih akcija Rusije u Ukrajini, kršenjem medjunarodnog prava i pripajanjem Krima.
Senat u Bukureštu je ove nedelje odobrio nacrt zakona kojim Rumunija priznaje obaveznu jurisdikciju Medjunarodnog Suda pravde- glavnog sudskog tela Organizacije Ujedinjenih Nacija i jednog od najprestižnijih medjunarodnih sudova, koji je osnovan pre 70 godina. Do 2014., 70 zemalja sveta priznalo je jurisdikciju Medjunarodnog Suda pravde, uključujući i 21 zemlju članicu Evropke unije, a sada i Rumuniju. Ovim jednostranim aktom Bukurešt dobija, izmedju ostalog, pravo da pred sud u Hagu izvede drugu državu koja je, takodje, priznala jurisdikciju Suda. Odluka Bukurešta dokazuje da u medjunarodnim odnosima Rumunija striktno poštuje pravo, ocenio je u Parlamentu, šef diplomatije Bogdan Auresku, kojem je pre šest godina haški sud izrekao povoljnu odluku povodom tužbe Bukurešta protiv Kijeva za delimitaciju kontinentalnog platoa Crnog mora.
Nacionalna agencija za zaštitu potrošača dobila je do sada više stotina žalbi od klijenata koji su od banaka uzeli kredite na švajcarskim francima, a u ovom trenutku nemaju mogućnosti da plate rate. Prema izjavama guvernera Narodne banke Rumunije, Mugura Isareskua, razlike izmedju osoba koje su uzele kredite u švajcarskim francima obavezuje na pronalaženje pojedinačnih rešenja. Umedjuvremenu, Upravni odbor Narodne banke Rumunije snizio je referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto godišnje, što predstavlja novi istorijski minimum. Odluka je opravdana činjenicom da je stopa inflacije ispod prognoza i nema signala o oporavku kreditiranja. Da bi pokrila privremeni nedostatak novca, Centralna banka snizila je za pola procenta i kamatu na kratkoročne pozajmice koje banke uzimaju od Narodne banke. Nova kamata na povlastice kreditiranja je od 4,25 odsto godišnje.
