12.01.-18.01.2015.
Novi predsednik Rumunije Klaus Johanis postigao je saglasnost sa svim parlamentarnim političkim strankama da se od 2017. do 2027. godine za odbranu izdvoji najmanje 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Odluka potpisana u utorak dolazi kao posledica krize u susednoj Ukrajini. Član Evropske unije i Nato, Bukurešt ne treba da se oslanja samo na saveznike kada je reč o obezbedjivanju sopstvene sigurnosti, naglasio je Klaus Johanis: «Imamo obavezu da odgovorno tretiramo situaciju u regionu i da dokažemo da smo odgovorna nacija. Smatrao sam da treba da osiguramo neophodna sredstva rumunskoj vojsci za programe opremanja najmodernijom tehnikom.» Johanis smatra da se na ovaj način može osigurati predvidljivost vojnih troškova, naročito kada je reč o obuci i strateškim programima opremanja vojske.
Corina Cristea, 17.01.2015, 11:08
Odluku Rumunije o povećanju vojnog budžeta pozdravio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tokom razgovora sa šefom rumunske države Klausom Johanisom, koji je boravio u zvaničnoj poseti Briselu, prvoj od preuzimanja predsedničkog mandata. Evropske institucije podržavaju integraciju Rumunije u Šengen, spoljno politički cilj Bukurešta koji je ispunio sve uslove. Predsednik Johanis je razgovarao sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom o Mehanizmu saradnje i provere, samo nekoliko dana pre objavljivanja novog izveštaja o nadzorom nad rumunskim pravosudjem: «Saglasni smo da nas ovo ohrabruje da kažemo da ćemo u vreme naših mandata završiti uspešno ovaj proces, jer je Rumunije postigla značajne progrese u procesu jačanja državnih institucija, implementacije strukturnih reformi, jačanja pravne države i nezavisnosti sudstva.»
U Rumuniji ne postoji u ovom trenutku veća opasnost od terorističkog atentata, tako da Rumunska obaveštajna služba ne smatra da je neophodno da se podigne stepen bezbednosti posle napada u Francuskoj. Medjutim, donete su dodatne mere za odbranu pojedinih meta, bolju kontrolu kretanja osoba na graničnim prelazima i bolje informacione slike dogadjaja na celoj nacionalnoj teritoriji- izjavio je direktor Rumunske obaveštajne službe, Djordje Major. On je dodao da su osuječeni atentati i u Rumuniji i da će terorističkih atentata u Evropi još biti. Tajne službe su spremne za novi nivo terorizma, ali ne postoji apsolutna bezbednost, jer se prevencija ne može uvek realizovati, dodao je Major.
Visoki funkcioneri Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, strateški partneri Rumunije, boravili su ove nedelje u Bukureštu, gde su se sastali sa glavnim faktorima odlućivanja. Razgovori emisara predsednika Baraka Obame, državne podsekretarke za evropske poslove Viktorije Njuland, bili su usredsredjeni na rumunsko- američko strateško partnerstvo. Saradnja u okviru partnerstva proširiće se i na ekonomsku, a ne samo vojnu oblast. Ovom prilikom, predsednik Klaus Johanis je pozdravio interese američkih kompanija za ovaj sektor ohrabrujući njihovo jače prisustvo na rumunskom tržištu. Američka zvaničnica ocenila je da je Rumunija postigla suštinske progrese u oblastima pravosudne reforme i suzbijanja korupcije. U Bukurešt je doputovao i britanski šef diplomatije, Filip Hamond koji je razgovarao sa svojim rumunskim kolegom, Bogdanom Aureskuom o suzbijanju terorizma. Rumunska strana je naglasila da je od izuzetne važnosti da sve države Evropske unije poštuju princip slobodnog protoka radne snage na komunitarnom prostoru.
Ministar saobraćaja Joan Rus predstavio je prioritete razvoja drumske infrastrukture od 2015. do 2016. godine i master plan transporta do 2030. Rumunija ima oko 700 kilometara autoputeva i zauzima poslednja mesta medju zemljama Jugo-istočne Evrope. Po oceni Joana Rusa, mreža autoputeva povećaće se za 50 kilometara ove godine i za 200 kilometara u 2016. godini. On je dodao da glavni razlog slabog razvoja drumske infrasturkture nije nestašica novca, već neefikasnost i nepostojanje strukturnih projekata. Master plan transporta Rumunije predvidja izgradnju 700 kilometara autoputeva i oko 1800 kilometara ekspresnih puteva do 2030. godine. Troškovi realizacije procenjuju se na 30 milijardi evra.
15 januar, Dan nacionalnog pesnika Rumunije, Mihaja Emineskua, od čijeg se rodjenja navršava 165 godina, od 2010. proglašen je Danom nacionalne kulture. Prigodne svećanosti, koncerti, izložbe, promocije knjiga ili filmske projekcije održane su u svim kulturnim institucijama u zemlji i u rumunskim kulturnim centrima u inostranstvu. U intervjuu za našu radio stanicu, ministar kulture Joan Vulpesku govorio je o podfinansiranju kulture: «Prošlo je 25 godina od revolucije i mi još nemamo strategiju koja bi promovisala kulturne i civilizacijske vrednosti naše zemlje u inostranstvu.» Rumunskoj kulturi su potrebni koherentnost i kreativnost, uspešan menadžment i optimalno upravljanje sopstvenim kompetentnim resursima, dodao je resorni ministar.
