Pregled glavnih zbivanja nedelje(20.09.2014)
Rumunija je postala ove nedelje jedna od žrtava smanjenja isporuka ruskog gasa, odluku koja je Moskva primenila jednostrano i bez nikakve najave. Jako isporuke gasa u Rumuniji nisu se smanjile do uznemiravajućeg nivoa, Bukurešt strahuje kao i druge evropske prestonice, među koje Beč, Varšava ili Bratislava pogođene takođe ove nedelje, da Moskva samo trenira praksu koju ove zime može upotrebiti kao energetsko oružje. Rumunski ministar energije, Razvan Nikolesku izjavio je da stanovništvo neće biti pogođeno ove zime, bilo koju politiku će promovisati Moskva u energetskoj oblasti, delikatna za celu Evropu. U ovom kontekstu, vlasti u Bukureštu usvojile su odluku koja se ćini normalna. Poslanički dom usvojio je nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona električne energije i prirodnog gasa kao i Zakona o nafti. Među glavnim izmenama broji se odlaganje za dve i po godine liberalizacije cene gasa. U razgovorima sa međunarodnim kreditorima, Međunarodnim monetarnim fondom, Evropskom komisijom i Svetskom bankom ranije je predviđen krajnji rok liberalizacije 31 decembar 2018 godine. Premijer Viktor Ponta izjavio je da je mera usvojena jer u slučaju nepostojanja socijalne pomoči za stanovništvo, ovo ne bi moglo da se suoči sa poskupljenjem prirodnog gasa kao posledica liberalizacije. Sa druge strane, vlada u Bukureštu pokušava da ubedi italijane iz Enela, uklljučeni u proizvodnji i distribuciji struje da ne odustaju od operacija u Rumuniji. Odluka je iznenađujuča tvrde analitičari, jer je Enel imao veliki profit na rumunskom tržištu struje. Sa druge strane beleže stručnjaci, povlačenje Enela, kompanije koja se broji među strateškim investitorima može imati za posledicu odustajanje drugih potencijalnih stranih investitora.
Florentin Căpitănescu, 19.09.2014, 16:07
Rumunija je postala ove nedelje jedna od žrtava smanjenja isporuka ruskog gasa, odluku koja je Moskva primenila jednostrano i bez nikakve najave. Jako isporuke gasa u Rumuniji nisu se smanjile do uznemiravajućeg nivoa, Bukurešt strahuje kao i druge evropske prestonice, među koje Beč, Varšava ili Bratislava pogođene takođe ove nedelje, da Moskva samo trenira praksu koju ove zime može upotrebiti kao energetsko oružje. Rumunski ministar energije, Razvan Nikolesku izjavio je da stanovništvo neće biti pogođeno ove zime, bilo koju politiku će promovisati Moskva u energetskoj oblasti, delikatna za celu Evropu. U ovom kontekstu, vlasti u Bukureštu usvojile su odluku koja se ćini normalna. Poslanički dom usvojio je nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona električne energije i prirodnog gasa kao i Zakona o nafti. Među glavnim izmenama broji se odlaganje za dve i po godine liberalizacije cene gasa. U razgovorima sa međunarodnim kreditorima, Međunarodnim monetarnim fondom, Evropskom komisijom i Svetskom bankom ranije je predviđen krajnji rok liberalizacije 31 decembar 2018 godine. Premijer Viktor Ponta izjavio je da je mera usvojena jer u slučaju nepostojanja socijalne pomoči za stanovništvo, ovo ne bi moglo da se suoči sa poskupljenjem prirodnog gasa kao posledica liberalizacije. Sa druge strane, vlada u Bukureštu pokušava da ubedi italijane iz Enela, uklljučeni u proizvodnji i distribuciji struje da ne odustaju od operacija u Rumuniji. Odluka je iznenađujuča tvrde analitičari, jer je Enel imao veliki profit na rumunskom tržištu struje. Sa druge strane beleže stručnjaci, povlačenje Enela, kompanije koja se broji među strateškim investitorima može imati za posledicu odustajanje drugih potencijalnih stranih investitora.
Kontroverzni zakon koji predviđa smanjenje za 5% doprinosa za socijalna osiguranja kod poslodavca stupa na snagu 1 oktobra posle njegovog potpisivanja od strane šefa države Trajana Baseskua. On je izjavio da jako je mera korisna, vlada leve orientacije neće imati dovoljno resursa da je pokrije, naročito u 2015 godini. Presednik je ocenio da će buđet socijalnih osiguranja izgubiti 3,2 miliarde evra i to se može pokriti samo rastom taksa. Sa svoje strane vlada tvrdi da smanjenje doprinosa za socijalna osiguranja, meru koju zahteva poslovna sredina će smanjiti fiskalni pritisak na poslodavce i stvoriće nova radna mesta. Opozicija orientacije desnog centra kritikuje trenutak kojeg je izabrala vlada, dva meseca pre presedničkih izbora, a velike sindikalne konfederacije smatraju da mera samo će povečati profit kompanija, naročito multinacionalnih. Smanjenje doprinosa za socijalna osiguranja nije primilo zeleno svetlo od međunarodnih kreditora Rumunije. Inaće razgovori sa međunarodnim finansiskim institucijama nastavljeni su premijerno ove nedelje u Briselu.
Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu pozdravilo je ratifikaciju u Evropskom Parlamentu i onom u Kijevu Sporazuma o pridruživanju Ukrajne sa EU. Ministarstvo ocenjuje da glasanje izraženo u Strasburu i Kijevu potvrđuje progres Ukrajne na evropskom putu. Inaće rumunska diplomatija ponovila je svoju podršku za proevropsko opredeljenje slobodno izraženo od strane ukrajinskog naroda i izražava uverenje u brzu ratifikaciju sporazuma u ostalim zemljama članicama EU. Na početku jula Rumunija je bila prva država zajednice koja je ratifikovala Sporazume o pridruživanju EU sa tri bivše sovijetske države, Republikom Moldavijom, Gruzijom i Ukrajnom.
Demokratski savez mađara u Rumuniji-UDMR, iz vladine koalicije predstavio je projekat regionalizacije Rumunije koji sadrži i etnički kriterijum. Socijaldemokrate iz vladine koalicije, ali i liberali i demokratliberali iz opozicije neveruju u uspeh projekta koji ako bi zaživeo, ozvaničio bi takozvanu Zemlju sekelja koja obuhvata 3 županije u srednjem delu zemlje u kojoj većina su predstavnici mađarske zajednice. Predstavnici pomenutih stranaka upozoravaju da ovaj postupak ne poštuje Ustav i podsećaju da je Rumunija smatrana model na evropskom nivou u oblasti poštovanja prava manjihskih zajednica. Sa svoje strane lider Saveza mađara, Kelemen Hunor tvrdi da njegova stranka nema u vidu separatizam.
4 županije na zapadu i jugozapadu Rumunije-Tamiš, Karaš-Severin, Gorž i Mehedinc- pogođene su poplavama. Zabeleženo je ljudskih žrtava i velika materijalna šteta. Vlada je odobrila dodeljivanje hitne pomoči za pogođena područja.
Kraj nedelje obeležen je početkom u Bukureštu drugog izdanja Festivala RadiRo, Međunarodnog festivala radio orkestra, jedini ove vrste u Evropi. Sem Nacionalnog orkestra radija, učestvuju orkestri Radija iz Finske, Češke, Nemačke i Francuske. Organizator događaja koji traje do 27 septembra je Radio Rumunija.