23.06.-29.06.2014.
Parlament Rumunija usvojio je u sredu političku deklaraciju kojom se od predsednika države Trajana Baseskua traži da podnese ostavku zbog korupcijskog skandala i zloupotrebe položaja svog mladjeg brata. Socijal-demokratska senatorka Gabrijela Firea, obrazložila je deklaraciju: «Zabrinut zbog ogromnih posledica skandala oko uplitanja porodice predsednika Rumunije na planu kredibiliteta rumunske države, parlament Rumunije usvojio je sledeću deklaraciju: predsednik Rumunije Trajan Basesku nema više pravo da osigura prestiž, nezavisnost i legitimnost predsedničke funkcije, tako da bez odlaganja treba da podnese ostavku na ovu dužnost.» Za ostavku su se izjasnili i parlamentarci vladajuće koalicije, kao i populisti iz Narodne partije Dan Dijakonesku (PPDD) i liberali. Demokratsko-liberalna partija (PDL) i propredsednička opozicija nisu prisustvovale glasanju. Deklaracija nema pravnu snagu i ne može obavezati šefa države da podnese ostavku. Prethodno je Trajan Basesku saopštio da neće podneti ostavku, jer nije intervenisao u korist svog brata i nije odgovoran za njegova dela.
Roxana Vasile, 28.06.2014, 12:04
Parlament Rumunija usvojio je u sredu političku deklaraciju kojom se od predsednika države Trajana Baseskua traži da podnese ostavku zbog korupcijskog skandala i zloupotrebe položaja svog mladjeg brata. Socijal-demokratska senatorka Gabrijela Firea, obrazložila je deklaraciju: «Zabrinut zbog ogromnih posledica skandala oko uplitanja porodice predsednika Rumunije na planu kredibiliteta rumunske države, parlament Rumunije usvojio je sledeću deklaraciju: predsednik Rumunije Trajan Basesku nema više pravo da osigura prestiž, nezavisnost i legitimnost predsedničke funkcije, tako da bez odlaganja treba da podnese ostavku na ovu dužnost.» Za ostavku su se izjasnili i parlamentarci vladajuće koalicije, kao i populisti iz Narodne partije Dan Dijakonesku (PPDD) i liberali. Demokratsko-liberalna partija (PDL) i propredsednička opozicija nisu prisustvovale glasanju. Deklaracija nema pravnu snagu i ne može obavezati šefa države da podnese ostavku. Prethodno je Trajan Basesku saopštio da neće podneti ostavku, jer nije intervenisao u korist svog brata i nije odgovoran za njegova dela.
Za predsednika Trajana Baseskua podrška evropskom putu bivše sovjetske republike Moldavije, sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, je prioritet svog mandata. Krajem tekuće nedelje, Moldavija je zajedno sa Gruzijom i Ukrajinom potpisala sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. U Rusiji, sporazum se smatra pokušajem da tri države napuste rusku uticajnu sferu. Medjutim, u Briselu, sporazum se smatra istorijskim, jer će favorizovati evropsku integraciju sa političke, kao i ekonomske strane Kišinjeva. Istovremeno, stvoriće okvir za saradnju u oblastima trgovine, bezbednosne politike i kulture. Sporazum je za nešto, a ne protiv nekoga- podvukao je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, i dodao da se Evropska unuija svećano obavezuje da bude uz Republiku Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu, da bi se ove države pretvorile u moderne, stabilne i prosperitetne demokratije.
Od ove nedelje, vlada Rumunije ima novog ministra saobraćaja Joana Rusa. Prioritetni ciljevi novoimenovanog ministra su smanjenje rasipništva materijalnih i ljudskih resursi: «Počećemo sa smanjenjem rasipništva. Ako smo konkurentniji, možemo da budemo i uspešniji i konkurisati uslugama i našim proizvodima sa proizvodima iz Evrope. Ovde, mislim, pre svega, na železnički, vazdušni, pomorski i drumski saobraćaj.» Joan Rus je došao na ministarsko mesto umesto Dana Šove, koji je podneo ostavku. Prema rečima premijera Viktora Ponte, Dan Šova će postati port parol Socijal-demokratske partije (PSD).
Senat Rumunije usvojio je tekuće nedelje nacrt zakona o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima za 5 indeksnih poena. Posle izglasavanja u Poslaničkom domu i na vanrednom zasedanju parlamenta u julu, nacrt zakona bi mogao da stupi na snagu 1. oktobra. Prema navodima vlade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima ostaju na raspolaganje veći fondovi koji mogu stvoriti nova radna mesta, povećati broj poreskih obveznika i podsticati poslovnu klimu. Vlada Rumunije usvojila je i uredbu kojom se osobama sa problemima u vraćanju kredita omogućuje isplata 50 odsto bankarske rate u narednom dvogodišnjem periodu. Premijer Viktor Ponta je naglasio da ce država preuzeti na sebe ovaj finansijski napor: «Mi ćemo snositi troškove za dodatnu kamatu i za podršku ljudima sa problemima u isplati bankarskih kredita. Na ovaj način, ostaće veći fondovi ekonomiji, što je veoma važno.» Odlučeno je, takodje, da se o 1. jula poveća minimalna plata na oko 200 evra.
Posle nekoliko neuspešnih privatizacija, rumunske vlasti imaju razloga za zadovoljstvo, jer je javna ponuda za prodaju 51 odsto akcija kompanije Elektrika na berzi završena uspešno. Vlada se nada da će od prodaje zaraditi 460 miliona evra, novac koji će ostati Elektrici za investicije u narednim godinama. Privatizacija Elektrike je prva ove vrste posredstvom berzanskih tranzakcija.