19.05.-25.05.2014.

Pre tri meseca, pre demonstracije sile Rusije na Krimu, poseta generalnog sekretara NATO, Andersa Foga Rasmusena, Bukureštu, kojoj je usledila poseta podpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džoa Bajdena, mogle bi se smatrati koincidencijom. Sada, medjutim, u kontekstu dogadjaja u susednoj Ukrajini, prisustvo dvojice zvaničnika u Bukureštu u tako kratkom periodu je jasan dokaz vojne podrške koju Rumunija dobija od zapadnih saveznika, u nesigurnom regionalnom kontekstu. Ove nedelje, američki podpredsednik ponovio je ono što je zvaničnik NATO rekao nedelju dana ranije: Rumunija nije sama pred opasnošću koju predstavlja Rusija, čije neopravdane teritorijalne pretenzije mogu baciti u vazduh regionalni mir. Istovremeno, Bajden je pozdravio nedavno najavljenu odluku Rumunije da poveća budžet odbrane, koji bi trebalo da 2017. godine stigne na 2 odsto. Medjutim, američki zvaničnik nije govorio samo o bezbednosti, već i o borbi protiv korupcije, konsolidaciji pravne države ili povlasticama u oblasti energije. Sa svoje strane, predsednik Rumunije, Trajan Basesku, pozdravio je neposredan i ubedljiv odgovor Sjedinjenih Američkih Država posle pripajanja Krima. Povećanje američkog vazdušnog, morskog i kopnenog prisustva u zoni Crnog mora, uključujući i teritoriju Rumunije, je prirodna reakcija na pokrete nepredvidljive Rusije na regionalnoj mapi, rekao je predsednik. Za vreme razgovora sa Džo Bajdenom, premijer Viktor Ponta je naglasio značaj eliminisanja viza za rumunske gradjane koji žele da putuju u Sjedinjene Američke Države.

România Internațional, 24.05.2014, 13:44

Pre tri meseca, pre demonstracije sile Rusije na Krimu, poseta generalnog sekretara NATO, Andersa Foga Rasmusena, Bukureštu, kojoj je usledila poseta podpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džoa Bajdena, mogle bi se smatrati koincidencijom. Sada, medjutim, u kontekstu dogadjaja u susednoj Ukrajini, prisustvo dvojice zvaničnika u Bukureštu u tako kratkom periodu je jasan dokaz vojne podrške koju Rumunija dobija od zapadnih saveznika, u nesigurnom regionalnom kontekstu. Ove nedelje, američki podpredsednik ponovio je ono što je zvaničnik NATO rekao nedelju dana ranije: Rumunija nije sama pred opasnošću koju predstavlja Rusija, čije neopravdane teritorijalne pretenzije mogu baciti u vazduh regionalni mir. Istovremeno, Bajden je pozdravio nedavno najavljenu odluku Rumunije da poveća budžet odbrane, koji bi trebalo da 2017. godine stigne na 2 odsto. Medjutim, američki zvaničnik nije govorio samo o bezbednosti, već i o borbi protiv korupcije, konsolidaciji pravne države ili povlasticama u oblasti energije. Sa svoje strane, predsednik Rumunije, Trajan Basesku, pozdravio je neposredan i ubedljiv odgovor Sjedinjenih Američkih Država posle pripajanja Krima. Povećanje američkog vazdušnog, morskog i kopnenog prisustva u zoni Crnog mora, uključujući i teritoriju Rumunije, je prirodna reakcija na pokrete nepredvidljive Rusije na regionalnoj mapi, rekao je predsednik. Za vreme razgovora sa Džo Bajdenom, premijer Viktor Ponta je naglasio značaj eliminisanja viza za rumunske gradjane koji žele da putuju u Sjedinjene Američke Države.

U Rumuniji ova je bila poslednja nedelja predizborne kampanije za evroparlamentarne izbore, koji će se održati u nedelju, 25. maja. Analitičari nisu krili razočarenje prouzrokovano onome što su nazvali «još jednom tupom kampanijom», tokom koje zaista značajne teme je bilo teško otkriti medju derizornim pitanjima o kojima su govorili kandidati. Više od 18 miliona rumunskih birača će se opredeliti u nedelju za jednu od 15 formacija i alijansi i osmoro nezavisnih kandidata koji se bore za 32 mesta, koliko pripada Rumuniji u novom Evropskom parlamentu. Prema ovonedeljnim sondažama, na birališta će izaći oko 30 odsto birača, inače kao na celom komunitarnom prostoru. Buduće evropsko zakonodavno telo, koje ima sve veći uticaj na odluke Evropske unije, imaće 751 clana.

Tekst inicijative opozicione Nacionalne liberalne stranke (PNL) za izglasavanje nepoverenja vladi Rumunije pročitan je ove nedelje u plenumu parlamenta, a glasanje je predvidjeno za ponedeljak. Vlada, koju formiraju Socijal-demokratska stranka (PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR), Konzervativna stranka (PC) i Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR) optužena je za kašnjenje primene mera za izuzimanje reinvestiranog profita od oporezivanja i smanjenje doprinosa socijalnim osiguranjima za pet procenata. Ministar delegat za budžet, Liviju Vojnea, dao je osiguranja da će se doprinos socijalnim osiguranjima smanjiti od 1. jula.

Optužena u proslosti za inerciju ili favoritizam prema političarima i poslovnim ljudima, rumunsko pravosudje izgleda u poslednjem periodu življe nego ikada. Ovo nedelje pokrenuto je krivično gonjenje protiv Dana Adameskua, koji je drugi najbogatiji Rumun, sa imovinom od otprilike milijardu evra. Njegovo ime prisutno je u krivičnim dosijeima četvorice tužilaca, koji su pritvoreni ove nedelje zbog uzimanja mita. Reč je o velikim svotama novca, odnosno 5 hiljada evra i 15 hiljada. On je optužen da je tužiocima dao novac da bi Sud doneo odluke povoljne za njegove poslove. Ove nedelje, takodje, tri lekara čuvene bukureštanske onkoločke bolnice, dva šefa apoteka i četvoro predstavnika firmi lekova pritvoreni su za 30 dana i optuženi da su izdali više od hiljadu lažnih recepata na imena pacijenata sa onkološkim bolestima, koji, medjutim, nisu raspolagali tretmanom.

Rumunska vlada je, ove nedelje, ukinula ili spojila 27 taksi i parafiskalnih tarifa, dok još 65 taksi će biti regulisano ministarskom odlukom. Ukidanje pomenutih taksi neće imati, po rečima vlade, veliki uticaj na budžet, s obzirom da su prošlogodišnji prihodi ostvareni usled prikupljanja ovih taksi iznosili otprilike dva miliona evra. Premijer Viktor Ponta je istakao da velika korist je smanjenje birokratije.