20.01.-26.01.2014.
Evropska komisija objavila je ove nedelje izveštaj Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja. Ovogodišnji izveštaj očekivan je sa nestrpljenjem, jer zemlje Evropske unije uslovljavaju ulazak Rumunije u Šengen pozitivnim rezultatima. Rumunija je- naglašava se u izveštaju- postigla progrese u brojnim oblastima, a bilans ključnih institucija pravosudne oblasti i integriteta ostaje pozitivan, uprkos složenim okolnostima. Ista komisija preporučuje nastavljanje reforme pravosudja i borbe protiv korupcije i izražava odredjene preokupacije prema nezavisnosti sudstva. Izveštaj nije eksplicitno okvalifikovan ni pozitivnim, ni negativnim, već treba ga shvatiti onako kako jeste: postignuti su progresi u pojedinim oblastima, ali još ima dosta toga da se uradi. Uslovljavanje ulaska Rumunije u Šengen u ovom izveštaju, po oceni zvaničnog Bukurešta, je veštačke prirode, jer se analiza ulaska ostvaruje na tehničkim kriterjumima, koje Rumunija u potpunosti ispunjava.
Roxana Vasile, 25.01.2014, 13:59
Dva mrtva, pet ranjena putnika, ostavka ministra unutrašnjih poslova Radua Stroja i smene u drugom planu administracije u Bukureštu, novi talas političkih deklaracija. Ovim rečima može se opisati avionska nesreća koja se dogodila u ponedeljak na zapadu Rumunije. Avion malih dimenzija sa posadom sastavljenom od lekara stručnjaka za presadjivanje organa, sleteo je prinudno zbog loših meteoroloških uslova u pošumljenoj zoni Zapadnih Karpata. Pilot i mlada studentkinja medicine poginuli su u ovoj nesreći, dok su kopilot i četiri lekara ranjeni. Spasilačke akcije počele su kasno i završene su tek posle šest sati od pada aviona. Do žrtava stigao je jedan šumar, a ne članovi spasilačkih ekipa. Premijer Viktor Ponta je izjavio da se radi o neuspehu koji za sobom nosi lične odgovornosti.
Zajednička misija Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke boravi u Bukureštu do 5. februara, kako bi ostvarila novu reviziju aranžmana iz predostrožnosti. Razgovori sa rumunskim vlastima tiču se nedavnih privrednih evolucija, restrukturacije i povećanja efikasnosti kompanija sa državnim kapitalom i strogog nadzora nad investicijama iz javnih fondova kao i kontrole potraživanja i mera za kompenzaciju budžetskih prihoda. Medjunarodni monetarni fond želi da se uveri da će budžetski deficit ostati u granicama od 2,2 odsto predvidjen aranžmanom iz predostrožnosti. Medjunarodni kreditori trebali su da dodju u Bukurešt u decembru, ali su odložili posetu nakon što je predsednik Trajan Basesku odbio da potpiše poslednje pismo o namerama. Šef države je za vreme susreta sa delegacijom Fonda rekao da se ne slaže sa uvodjenjem dodatne akcize na gorivo. Povećanje akcize odloženo je do 1. aprila.
Ekonomska kriza raskrčila je put siromaštvu u poslednjih pet godina. Analiza Evropske komisije pokazuje da je nezaposlenost glavna briga odgovornih političara u Briselu. Ne samo otvaranje novih radnih mesta je važno- naglašava komesar za socijalna pitanja, Laslo Andor, već i kvalitet radnih mesta. Sve zavisi od vrste radnog mesta, nivoa plata, broja radnih sati i porodične situacije. U Rumuniji, u 2012. godini u odnosu na 2011., rizik od siromaštva i društvene ekskluzije povećan je do 52 dosto u kategoriji stanovnika do 18 godina i do 40 odsto u kategoriji od 15 do 62 godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je sa 7,4 na 7 odsto. Ali, iako većina radnosposobnih Rumuna ima posao, oni su loše plaćeni.
Zalaganje za mir na Srednjem Istoku bio je lajt motiv razgovora predsednika Rumunije Trajana Baseskua sa liderima u Tel Avivu i Ramali, ali i sa Jevrejima rodom iz Rumunije ili rumunskim državljanima sa boravkom na palestinskim teritorijama. Tokom svoje zvanične posete Izraelu i palestinskim teritorijama, predsednik Basesku rekao je svom kolegi Šimonu Perezu i palestinskom lideru Mahmudu Abasu, da Rumunija bezrezervno podržava mirovne inicijative američkog državnog sekretara Džona Kerija. Šef države je naglasio da mir nije moguć bez bezbednosnih garancija za Izrael, ali i da Palestinci imaju pravo na sopstvenu državu. Basesku je priznao da je zainteresovan za okončanje mirovnih pregovora, jer i u Izraelu i na palestinskim teritorijama žive mnogi rumunski državljani za čiju sudbinu Bukurešt smatra da je neposredno odgovoran.
Ujedinjenje rumunskih kneževina Moldavije i Vlaške obeleženo je ove godine kada se navršavaju 155 godina od ovog istorijskog trenutka. 24. januara 1859. godine, Aleksandru Joan Kuza, izabran nedelju dana ranije za vladara Moldavije, izabran je jednoglasno i za suverena Vlaške i proglašen vladarom Ujedinjenih kneževina. Reforme koje su usledile- usvajanje Ustava, novog izbornog zakona, zakona pravosudja, sekularizacija, manastirskih poseda, obavezno i besplatno školovanje- postavili su osnove rumunske moderne države priznate 1861. godine pod nazivom Rumunija.
