16.12.- 22.12.2013.
Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, potpisao je zakon o državnom budžetu Rumunije za 2014. godinu i on je objavljen već u Službenom listu. Šef države je potpisao zakon nakon što je vlada prihvatila da odloži za tri meseca dodatnu akcizu na gorivo. U skladu sa dogovorom sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom, akciza je trebala da stupi na snagu 1. januara. Šef države je izrazio uverenje da se ova akciza može u potpunosti zaobići: «Postoje veliki resursi kako se ne bi uvodio ovaj varvarski porez. Moj cilj nije bila konfrontacija, već ispravljanje jedne greške u pregovorima sa Fondom i Evropskom unijom. Po meni, vlada, Fond i Komisija su pogrešili uvodeći ovu nepotrebnu taksu na gorivo.» Prethodno je predsednik Basesku rekao da će potpisati budžet za 2014. godinu ako se odustane od akcize i da će potpisati i memorandum sa MMF-om. Ako su predstavnici Socijal-demokratske partije (PSD) na vlasti pozdravili potpisivanje zakona o budžetu, demokrat-liberali iz opozicije imaju kritični odnos. Prvi podpredsednik Demokrat-liberalne partije (PDL), Katalin Predoju, je izjavio: «Ovaj budžet je smanjio investicije. Budžet se bazira na iluzornim prihodima i obuhvata totalnu nemoć parlamentarne većine od 70 odsto.» Budžet Rumunije predvidja ekonomski rast od 2,2 odsto, stopu inflacije od 2,4 odsto i devizni kurs od 4,45 leja za jedan evro.
Roxana Vasile, 21.12.2013, 12:52
Nakon što je pokušaj izmene Krivičnog zakona izazvao ogromni skandal i teške optužbe na račun parlamentarca, rumunski poslanici su vratili ove nedelje na ponovno razmatranje Pravnoj komisiji drugi kontroverzni nacrt zakona o amnestiji i pomilovanju. Zakon je bio samo izgovor za nove rasprave izmedju kopredsednika Socijal-liberalne unije (USL). Premijer Viktor Ponta kaže da, iako javno Krin Antonesku odbacuje amnestiju, ovaj mu je iza kulisa tražio da vlada usvoji nacrt hitne uredbe u ovom smislu. Sa svoje strane Antonesku je upozorio da, ako se nastave razmena ovakvih replika, postoji rizik od rascepa Alijanse posle Nove godine. Ove nedelje, takodje, rumunski poslanici su usvojili nacrt novog zakona o javno- privatnom partnerstvu. Ministar velikih projekata, Dan Šova, tvrdi da će novi zakon omogućiti vlastima da se bave sa više projekata istovremeno sopstvenim sredstvima i da neće morati da čekaju pare iz državnog budžeta. Dokument predvidja da, ako privatni partner neće ispuniti obaveze, može biti zamenjen bez otvaranja novog tendera. Opozicija tvrdi da će zakon omogućiti potpisivanje netransparentnih ugovora i traži da se nacrt zakona vrati Komisiji na ponovno razmatranje.
Liberal Džidžel Sorinel Štirbu novi je ministar kulture: «Uveren sam da poznajem dobro ovo ministarstvo i da je ministarstvu potreban dobar menadžer i osoba koja poznaje što se dešava u ovom ministarstvu. Zadatak neće biti lak, ali sam uveren da ću ispuniti svoje obaveze.» Džidžel Sorinel Štirbu nasledio je na ovoj dužnosti Danijela Barbua, koji je podneo ostavku nakon izjave da se za bolesne od SIDE izdvajaju veća finansijska sredstva nego za kulturu. Sa druge strane, senator Socijal-demokratske partije (PSD), Toni Grebla, novi je član Ustavnog suda Rumunije. Prethodni predlog Socijal-demokratske partije na ovoj dužnosti bio je Lučijan Bolkaš, optužen za antisemitizam, koji se povukao iz trke posle brojnih reakcija na njegovu kandidaturu. Toni Grebla dolazi na upražnjeno mesto posle odlaska Julije Motok, koju je Rumunija imenovala za Evropski sud za ljudska prava.
Rumunska vojska, u narednoj godini u misijama i inostranim operacijama, učestvuje sa 1311 vojnika, za 725 manje u odnosu na 2013. godinu. Sa svoje strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova učestvovaće u misijama Evropske unije, NATO ili OEBS-a sa 790 policajaca, za 300 više nego tekuće godine. Plan o upućivanju rumunskih vojnika u misijama i operacijama van teritorije države usvojen je ove nedelje na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje.
Počev od ponedeljka, u Temišvaru- iskri antikomunističke revolucije i u drugim gradovima Rumunije, održavaju se svećanosti povodom Rumunske revolucije 1989. godine. Podsećamo da je 16. decembra 1989., u Temišvaru, gradu koji je četiri dana kasnije postao prvi rumunski grad slobodan od komunizma, izbila narodna pobuna koja se brzo širila celom Rumunijom.
