30.09.- 06.10.2013.
Na svom putu ka evropskom prostoru slobodnog kretanja Rumunija nailazi na brojne prepreke. Rumunija i njen južni sused, Bugarska, očekuju već više od dve godine zeleno svetlo za pristup Šengenu, ali se pojedine zemlje članice Evropske unije protive pozivajući se na korupciju u dve zemlje. Ove nedelje, francuski ministar za evropske poslove, Tijeri Repenten, tvrdio je da, verovatno, Rumunija i Bugarska neće biti primljene uskoro u Šengen zbog izveštaja Evropske komisije o pravosudju, koji će, po njegovim rečima, biti negativan. Čak više, brojni francuski političari pozicije i opozicije, pozivaju se na pitanje Roma poreklom iz Rumunije, koji ne uspevaju da se integrišu i boje se masovne invazije Roma. Medjutim, podpredsednik grupe rumunsko- francuskog prijateljstva, Pijer Dufo, kaže da ne bi trebalo da integracija Roma u francusko ili evropsko društvo bude povezana za ulazak Rumunije u Šengen. Moramo dodati da izmedju Rumunije i Francuske postoji strateško partnerstvo, na čiju osnovu zvaničnici iz Pariza su izrazili podršku pristupanju Bukurešta Šengenu. Ciljevi parnerstva ostvaruju se na bazi reciprociteta, rekao je, sa svoje strane, šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean: «Reciprocitetom se ostvaruje ono što smo ustanovili u strateškom partnerstvu i smernici koju smo potpisali sa francuskim premijerom, u Parizu, pre nekoliko meseci, i tamo je uključen zajednički cilj obeju strana- podrška Francuske demaršima Rumunije za pristup Šengenu, ali postoje i drugi veoma važni politički, strateški, ekonomski i kulturni ciljevi. Ako ne postoji reciprocitet onda je dobro da nas francuska vlada o tome obaveštava zvaničnim kanalima, a ne posredstvom medija.»
România Internațional, 05.10.2013, 12:48
Na svom putu ka evropskom prostoru slobodnog kretanja Rumunija nailazi na brojne prepreke. Rumunija i njen južni sused, Bugarska, očekuju već više od dve godine zeleno svetlo za pristup Šengenu, ali se pojedine zemlje članice Evropske unije protive pozivajući se na korupciju u dve zemlje. Ove nedelje, francuski ministar za evropske poslove, Tijeri Repenten, tvrdio je da, verovatno, Rumunija i Bugarska neće biti primljene uskoro u Šengen zbog izveštaja Evropske komisije o pravosudju, koji će, po njegovim rečima, biti negativan. Čak više, brojni francuski političari pozicije i opozicije, pozivaju se na pitanje Roma poreklom iz Rumunije, koji ne uspevaju da se integrišu i boje se masovne invazije Roma. Medjutim, podpredsednik grupe rumunsko- francuskog prijateljstva, Pijer Dufo, kaže da ne bi trebalo da integracija Roma u francusko ili evropsko društvo bude povezana za ulazak Rumunije u Šengen. Moramo dodati da izmedju Rumunije i Francuske postoji strateško partnerstvo, na čiju osnovu zvaničnici iz Pariza su izrazili podršku pristupanju Bukurešta Šengenu. Ciljevi parnerstva ostvaruju se na bazi reciprociteta, rekao je, sa svoje strane, šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean: «Reciprocitetom se ostvaruje ono što smo ustanovili u strateškom partnerstvu i smernici koju smo potpisali sa francuskim premijerom, u Parizu, pre nekoliko meseci, i tamo je uključen zajednički cilj obeju strana- podrška Francuske demaršima Rumunije za pristup Šengenu, ali postoje i drugi veoma važni politički, strateški, ekonomski i kulturni ciljevi. Ako ne postoji reciprocitet onda je dobro da nas francuska vlada o tome obaveštava zvaničnim kanalima, a ne posredstvom medija.»
Projekt eksploatacije rudnika zlata u mestu Rošija Montana, u centru Rumunije, jeste i dalje izvor dilema. Nalazište, u kojem postoji 300 tona zlata, smatrano je jednim od najvećih u Evropi i trećem po veličini na svetu. Protivnici projekta smatraju ga pretnjom po čovekovu okolinu zbog metode vadjenja zlata pomoću cijanida, kao i zbog posledica po istorjiske spomenike. Medjutim, pristalice eksploatacije rudnika pomoću cijanida kažu da bi to otvorilo nova radna mesta. Već dve nedelje, održana su saslušanja svih umešanih strana, kako u specijalnoj parlamentarnoj komisiji, tako i u drugim komisijama. Direktor Rumunske obaveštajne službe, George Major, kaže da je Rošija Montana pitanje nacionalne bezbednosti, ali da ne može reči da li je dobro implementirati ovaj projekat. Sa svoje strane, predstavnici kanadskog investitora ističu da će, usled eksploatacije, Rumunija imati ekonomske koristi, okolna sredina biti mnogo čistija nego sada, a kulturna, pretežno arheološka baština, biće vrednovana.
Narodna banka Rumunije je 1. oktobra snizila, po treći put uzastopce, godišnju referentnu kamatu do novog istorijskog minimalnog praga, sa 4,5 odsto na 4,25 odsto. Mera je namenjena relansiranju kreditiranja na nacionalnoj moneti. Ali, bar do sada, očekivani efekti se nisu pojavili, a komercijalnim bankama se prebacuje da nisu sledile preporuke Narodne banke i nisu pojeftinile kredite u lejima. Čak više, kako je ocenio guverner Narodne banke, Mugur Isaresku, umesto da smanjuju kamate za kredite, banke su smanjile kamate za štednju.
Više od 50 pozorišnih predstava iz 22 zemlje učestvovalo je na Prvom medjunarodnom festivalu radio pozorišta Grand Prix Nova, koji se odvijao ove nedelje u Bukureštu, u organizaciji Radija Rumunija. Organizovan pod visokom pokroviteljstvom Princeze Margarete od Rumunije, dogadjaj spada medju manifestacije održane povodom obeležavanja, 1. novembra., 85 godina postojanja Rumunske Radiodifuzije. Radio Rumunija je prvu pozorišnu predstavu emitovao u februaru 1929. godine.
Pocetkom oktobra, u Rumuniji su zabeležene veoma niske temperature za ovaj period. Primera radi, u Bukureštu je 1 oktobar bio najhladniji 1 oktobar u zadnjih 80 godina, odnosno izmerena je najniža temperatura: 7 Celziusovih stepeni. U juznim delovima Rumunije, koji su pogodjeni obilnim padavinama i jakim vetrom, poplavljeno je mnogo domaćinstava i puteva, mnogo mesta ostalo je bez električne struje, drva su pala na vozila.
(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)