Omladina, turizam i obrazovanje u Socijalističkoj Rumuniji
U Bukureštu je 6. marta 1945. godine postavljena vlada koju je predvodio Petru Groza, vlada koalicije na čelu sa komunističkom partijom, koja je Rumuniju stavila u orbitu Sovjetskog Saveza. Tako je vaspitanje omladine u duhu marksističko-lenjinističke ideologije postalo jedini nacionalni projekat i sprovodio se sistematski. Između 1945. i 1965. godine u Rumuniji je postojao period posleratnog oporavka i reparacija mirovnim ugovorom, pa su turizam i slobodno vreme bili ograničeni. Od sredine 1960-ih, privredni preporod je doveo i do revitalizacije turizma. Ali pojava turizma pod paskom omladinskih organizacija Komunističke partije, u kojoj su kombinovani ideologija i sticanje znanja, bila je pozajmica Sovjetskog Saveza. Radilo se o takozvanom namenskom turizmu“, nazvanom tako da se razlikuje od turizma na Zapadu.
Steliu Lambru, 29.05.2023, 14:47
U tom smislu, ekspedicije Cutezatorii su se odlikovale prema nazivu istoimenog časopisa objavljenom 1967. godine. Započete 1969. godine, ekspedicije Cutuzatorii za srednjoškolce su organizovane do 1989. godine. Diana Đorđesku predaje studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu College London i opisala je organizacioni okvir ekspedicija Cutezatorii: Šezdesete godine, kada je takmičenje pokrenuto, uglavnom su godine reformi i promena, a to se vidi i u slučaju pionirske organizacije. Ona prolazi kroz niz reformi koje je manje-više institucionalno izvlače iz nadzora Komunističke omladinske organizacije i postaje samostalna organizacija sa predsednikom, potpredsednikom i svim vrstama komisija za sport-turizam, umetnost i nauku“.
Da bi im dali tradiciju i mobilisali učesnike u ekspedicija Cutezatorii“, pominjane su slične organizacije iz prošlosti kao što su Skauti Rumunije“. Najviše ponavljan poziv pojavio se u skraćenom obliku u skoro svim pionirskim časopisima. Bio je to fragment govora istoričara Nikolaja Jorge pod naslovom O svrsi izviđanja“: Svrha izviđanja je da vas natera da odete dalje od reči knjiga da biste videli pravu i lepu stvar koja se nalazi u samoj prirodi“.
Ekspedicije su se odvijale u Karpatima, duž reka, u delti Dunava i tako dalje. Kampovi su podrazumevali raseljavanje iz kuće i naseljavanje u kolektiv i imali su za cilj da formiraju životno iskustvo, da promovišu poznavanje zemlje i kulture, da uče decu odnosu prema državi i socijalističkom društvu. Za ekspedicije Cutezatorii“ formirani su timovi od nastavnika i učenika i u okviru njih se odvijalo patriotsko vaspitanje, ali su se prikupljala znanja iz antropologije, istorije, etnografije, folklora, botanike, zoologije, geografije, životne sredine, ekologije. Vođeni su i dnevnici ekspedicije. Nagrade su dodeljene ekipama učesnicama koje su sudijama davale svoje ekspedicione dnevnike i kolekcije predmeta.
Diana Đorđesku: Ekspedicije Cutezatorii“ nisu bile obavezna aktivnost, ali su pionirske aktivnosti podsticane i nešto se moralo raditi. One su popularizovane i iznenadila sam se kada sam saznao da su ljudi uložili toliko truda i finansijski i fizički. Ekspedicije su trajale 3-4 nedelje, imale su stroga pravila, nije bilo dozvoljeno da koristite prevoz osim da stignete do početne tačke rute. Morali ste pešice, morali ste da živite u šatoru u režimu samoposluživanja. Članovi su morali sami da kuvaju, nabavljaju svoje sopstvenu hranu.
Procenjuje se da je u periodu od više od 20 godina u ekspedicijama Cutezatorii“ učestvovalo 30.000 timova, sa radnom snagom od približno 500.000 pionira.
Diana Đorđesku je razgovarala sa jednim od onih koji su učestvovali i saznala šta on danas misli o onome što je tada bilo. U intervjuu sa momkom koji je pisao o iskustvu na svom blogu, o ekspediciji u Ćeahlau 1978. godine, pitala sam ga kakav je uticaj ekspedicije na njega. Rekao je da je ekspedicija stvorila atmosferu droge. Nakon što su se vratili iz ekspedicije, ceo raspust su bili samo oni, društvo. Videli bi se popodne i uveče i pričali iste priče. U suštini, čitavu ekspediciju su proživeli ponovo na raspustu i ostali su prijatelji. I nastavnici, slično, većina njih je svoja sećanja počinjala sa Bio sam mlad, voleo sam decu“. Dopao mi se odgovor profesorice rumunskog jezika iz Satu Marea koja je vodila mešovitu rumunsko-mađarsku ekipu. Ona je rekla da je tada bilo učitelja sa dušom, koji su predano radili svoj posao i, uopšte, vidi se pokušaj da se povrati neka vrsta ponosa, profesionalnog dostojanstva. Ne zato što im je to nametnuto, nametnuti su sati političkog informisanja koje niko nije radio sa srcem. Ali u ekspediciji, u putovanju, politika ne ulazi. Bio je to život, takav kakav je bio, hrana je morala da se napravi, put se morao preći, to je bio pravi život. Eto jednog političkog projekta. U trenutku kada se vrednosti projekta internalizuju, kada ljudi rezonuju sa njegovim vrednostima, to više ne izgleda politički.
Ekspedicije Cutezatorii“, čak i ako su po inerciji nastavile nekoliko godina nakon 1989. godine, nestale su. Ostala su sećanja generacija na papiru, fotografiji i filmu.
