Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Rumunsko-severnokorejski odnosi (06.03.2023)

Socijalistička Rumunija i Severna Koreja su od 1970-ih do 1989. godine imale dobre odnose. Razvoj ovog odnosa između dve udaljene zemlje ima dva objašnjenja. Prvi je podudaranje mišljenja i ličnosti dvojice komunističkih lidera, Nikolaea Čaušeskua i Kim Il Sena, a drugi je ekonomski interes dve zemlje. Rumuniji je bilo potrebno širenje ekonomskih odnosa van Evrope, a Severna Koreja je tražila blisku saradnju sa jednom evropskom zemljom.

Rumunsko-severnokorejski odnosi (06.03.2023)
Rumunsko-severnokorejski odnosi (06.03.2023)

, 06.03.2023, 13:08


Pukovnik Emil Burgelea postavljen je za vojnog atašea u Pjongjangu 1970. godine i tamo je proveo nekoliko godina. U intervjuu za 2000. godinu za Rumunski centar za usmenu istoriju, on je ispričao kakav je bio nivo ekonomske razmene između Rumunije i Severne Koreje pre nego što je preuzeo tu funkciju. Rumunija u tu azijsku zemlju izvozi uglavnom kamione Bučeđi“ proizvedene u fabrikama Crvena zastava“ u Brašovu, rezervne delove i servisne informacije. Severna Koreja je bila pohlepna za bilo kojom tehnologijom i želela je da pokrene nacionalnu industriju. Burgelea se prisetio nastupa Korejaca napravljenih u primitivnim uslovima, ali i njihove nepoštene poslovne prakse: Pravili su specijalne čelike za vatrogasne hidrante u veoma čudnim uslovima: kako su, do đavola, mogli da proizvedu tako nešto kada se ovde uvek tražilo stručno mišljenje sa Zapada, sa velikim ulaganjima. Drugo pitanje je bilo problem mobilisanja korejskog lidera, koji je sada bio između četiri velika vodenička kamena, četiri carstva: ruskog, kineskog, japanskog i američkog. Dobili su od nas automatske strugove napravljene u Aradu ili Brašovu. I videli smo kako su skinuli etikete koje su bile na strug na rumunskom Proizveden u…, i stavili su druge na korejskom, poslali ih u Južnu Koreju i rekli da je to njihov proizvod. A mi im ništa nismo rekli. Pokušali su da mobilišu svoje snage, da proizvode. Imali su dosta cementnih linija koje smo mi napravili.


Interes Severnokorejaca je u velikoj meri bio vezan za vojsku i vojnu opremu, a privreda je bila podređena doktrini militarizacije. Sve ih je zanimalo, obilazili su i naša gradilišta u Mangaliji. Veoma su bili zainteresovani za avijaciju, tenkove, artiljeriju. Napravili su svoju obalsku artiljeriju koja vam je digla kosu kada su je izvadili. Niste mogli ništa da vidite sa obale, čak ni tamo gde su stavljeni.Mogli su da budu gađani atomskom bombom I ne bi ih ništa pogodilo, takav sistem su imali. Mi, Rumuni smo u jednom trenutku bili korak ispred njih. Imali smo tradiciju u vojnoj tehnici u fabrici u Rešici, sa protivtenkovskim topom od 75 milimetara do Bungeskuove mašine. U fabrici aviona u Brašovu počeli smo sa helikopterima, sa lanserima tipa Katjuša, imali smo ugovor sa SSSR. Zato su oni često dolazili i svaki put kada bi došao do Čaušeskua mi smo mu rekli da i oni žele neko oružje. I Čaušesku im dao traženo oružje. I vodili smo ih u naše proizvodne pogone i svi oficiri koji su bili u delegaciji izvadili su lenjir iz džepa, izvadili sveske. Proučavali su Dom vojske, proučavali Dom vojske u Brašovu a kada su izgradili tako nešto, poslali smo im sstručnjake“.


Opremanje vojske pratila je, naravno, i vojna obuka koja se izvodila od najmlađih uzrasta. Oni su ozbiljno ratovali oružjem koje su imali, slogan je bio ‘Jedan protiv 100’, jer su zamišljali da su njihovi susedi mnogo brojniji i hteli su da nauče Korejce da se bore što je više moguće. Razvili su ove borilačke veštine, vežbanje je bilo veoma ozbiljno, kako na frontu, tako i u praksi rukovanja oružjem. Palata pionira u Pjongjangu, kao i ostale palate u provincijama, imale su posebne prostorije u kojima se nalazilo pešadijsko oružje, puška – mitraljez, mitraljez, lanser“.


Visok nivo rumunsko-severnokorejskog međusobnog poverenja doneo je korist obema stranama. Tako je, Rumunija je imala privilegovan pristup korejskim sirovinama. Emil Burgelea:Nismo izvozli njihovu tehnologiju tek tako, besplatno. Trebao nam je njihov antracit, to je bila najbogatija zemlja antracitom. Uzeli smo mnogo toga od njih: duvan, antracit, ribu, a Čaušesku nije bio toliko darežljiv bez određene svrhe, osim političkih. Odatle smo uzimali i rudu gvožđa jer nam je bila potrebna. Naši pogoni su se diverzifikovali i na kraju smo dovozili rudu gvožđa sa drugih mesta, tako da to nije bila samo vojna oblast.


Bilateralni odnosi su u velikoj meri umanjeni nakon pada diktatorskog režima Nikolaea Čaušeskua, i preveden na razumniji nivo u skladu sa novom stvarnošću. Nađene u jednom istorijskom periodu u istom ideološkom čamcu komunističkog režima, Rumunija i Severna Koreja su se razdvojile 1989. godine, kada je prva krenula putem liberalne demokratije, a druga je ostala na putu tvrdog komunizma.

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije
Stranice istorije понедељак, 13 мај 2024

Dečije radio-pozorište

Radio je obrazovanje i kulturalizaciju svih učinio prioritetnom misijom. Deca su izdašna publika, a emisije su za njih uvek bile u fokusu...

Dečije radio-pozorište

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company