Velika Rumunija i žrtvovanje za nju
Nakon velike ceremonije krunisanja kralja Ferdinanda I i kraljice Marije za suverene Rumunije u katedrali u Alba Juliji, 16. oktobra 1922. godine svečano je otvorena i Trijumfalna Kapija. Zatim je ispod nje prošla kraljevska porodica, predstavnici nekih evropskih država, vojne jedinice. Ove 2022. godine obeležava se stogodišnjica krunisanja suverena Velike Rumunije i stogodišnjica Trijumfalne Kapije, prvog spomenika ove vrste koji ima trajni karakter.
Steliu Lambru, 14.11.2022, 15:42
Nakon velike ceremonije krunisanja kralja Ferdinanda I i kraljice Marije za suverene Rumunije u katedrali u Alba Juliji, 16. oktobra 1922. godine svečano je otvorena i Trijumfalna Kapija. Zatim je ispod nje prošla kraljevska porodica, predstavnici nekih evropskih država, vojne jedinice. Ove 2022. godine obeležava se stogodišnjica krunisanja suverena Velike Rumunije i stogodišnjica Trijumfalne Kapije, prvog spomenika ove vrste koji ima trajni karakter.
Spomenik javnog foruma rimske antike koji definiše arhitekturu Rimskog carstva, trijumfalne kapije su bile podignute i u Bukureštu kao svedočanstvo pobeda i velikih državnih uspeha. Prethodne trijumfalne kapije u glavnom gradu Rumunije, privremenog karaktera, podignuti su 1848., 1859., 1878., 1906. i 1918. godine i obeležile su slavne trenutke: revoluciju iz četrdeset i osme, ujedinjenje rumunskih kneževina, nezavisnost Rumunije, 40 godina vladavine kralja Karola I, pobedu u prvom svetskom ratu. Trijumfalna Kapija pod kojom su se Ferdinand I i Marija vratili u svoju prestonicu kao suvereni Kraljevine Velike Rumunije podignuta je 1922. godine od drveta. Ali tad se donela odluka i da se podigne Trijumfalna Kapija od kamena. Sadašnja Trijumfalna Kapija je konstrukcija visine 27 metara i projektovao ju je rumunski arhitekta Petre Antonesku, a svečano je otvorena 1936. godine.
Trijumfalna Kapija obeležava događaje od pre 100 godina kroz izložbu posvećenu onima u čije je sećanje podignuta, odnosno rumunskom vojniku iz Prvog svetskog rata. Izložba unutar Trijumfalne Kapije bila je usredsređena na pisma koji su primali rođaci vojnika i pisma koja su vojnici primali od porodice i prijatelja. Dramatizam i lirizam, to su reči kojima se mogu opisati fragmenti iz mnoštva dokumenata. Ovo su najrazličitija ljudska iskustva, sam rat je besmislica, iako svi koji pišu razumeju njegove političke razloge.
Pitali smo Titusa Bazaka, specijalnog inspektora u Generalnoj direkciji za pejzažnu arhitekturu i spomenike javnog foruma iz Gradske kuće Bukurešta, koji su važni momenti izložbe: Trijumfalna Kapija, unutar dva stuba, sadrži dve prostorije. I u obe prostorije i u obe platforme postoji nekoliko rekonstrukcija. Na stubu kojim se penje postoji rekonstrukcija ruralnog enterijera gde uplakana majka plete čarape sinu na frontu i pita se zašto je morao da ode u rat. Pita se da li ima smisla sav taj prekid prirodnog ciklusa života, odnosno odlazak njenog sina od kuće. Nakon toga, postoji enterijer kuće koja može biti ruralna ili urbana, sa stolom na kojoj se nalazi lampa. Tu uplakana majka se pita zašto mora da živi kroz sve ove nesreće, sa unutrašnjom borbom zbog odluke da pusti sina, zašto je otišao u rat, cela drama“.
Zidovi Kapije bili su obloženi uznemirujućim kolažnim panelima fotografija i faksimilom pisama iz arhiva. A posetioci koji penju stepenicama do vrha mogu da zamisle doživljaje tog vremena. Mama je bolesna od brige i ljutnje za tvoju sudbinu“ piše sestra vojniku. Voljeni, dete i ja te čekamo kod kuće“ piše žena oficiru. Dečače moj, budi muškarac, izvrši svoju dužnost i da se čitav vratiš kući“ piše drugom vojniku njegov otac. Kada stignu u potkrovlje, posetioci prolaze ispod ogromnog svitka papira razmotanog na svodu plafona.
Titus Bazak nam je rekao i koji su bitni momenti izložbe i sa strane kojom se silazi sa Kapije: Sa silazne strane vidimo rekonstrukciju rova gde se nalazi vojnik prosto uništen situacijom u koju ga je doveo rat u kom učestvuje. Bio je pomahnitali vojnik koji nesvesno šilji kolac. Zatim je tu vojnik koji želi da napiše neke reči onima kod kuće, a ne može da odluči kako da započne pismo. Poslednji prikaz je, pomalo jezivo, grobnica. Na monitoru vidimo streljački vod koji simbolizuje surovost sa kojom su se svi vojnici suočili u Prvom svetskom ratu. Ova scena može da dočara i jednu epizodu iz Rebreanuovog života, koja je predstavljena i u njegovom delu: dramu Rumuna nateranog da se bori protiv svoje sabraće. Na kraju, rumunski vojnik je odlučio da stane na stranu svog naroda, a kasnije je uhvaćen i pogubljen. Reč je o momentu koji zatvara ovaj performans“.
Krunisanje suverena Ferdinanda I i Marije 1922. godine za kraljeve Velike Rumunije ne bi bilo moguće bez žrtve čitavog rumunskog društva. A Trijumfalna Kapija, najjače materijalno svedočenje tog vremena, svakodnevno nas podseća na te žrtve.