Bratstvo po Krstu
U 20. veku u potpunosti su se manifestovala dva tipa totalitarizma, fašizam i komunizam. Bio je to vek u kome je liberalna demokratija doživela najgore krize, a totalitarizam je bio taj koji je uspeo da ubedi mnoge ljude da je bolje rešenje od demokratije. I u Rumuniji je totalitarizam zahvatio narod. Fašizam je manipulisao idejama i naročito osećanjima, grubo ih pojednostavljujući i pretvarajući ih u oruđe za ubijanje. Pokret legionara i njihova partija Gvozdena Garda bili su najradikalniji fašistički izrazi ekstremno desničarske totalitarne misli. Ali pre nego što su legionari postali poznati, njihov temelj je postavilo Bratstvo po Krstu, organizacija koja je pokrenula one koji su imali fašističke ideje. Pojavivši se 1923. godine kao organizacije nacionalističke omladine na inicijativu Kornelija Zelje Kodrjanua, budućeg vođe Gvozdene garde, Bratstva po krstu su privukla i obučila nove članove.
Steliu Lambru, 26.09.2022, 11:50
U 20. veku u potpunosti su se manifestovala dva tipa totalitarizma, fašizam i komunizam. Bio je to vek u kome je liberalna demokratija doživela najgore krize, a totalitarizam je bio taj koji je uspeo da ubedi mnoge ljude da je bolje rešenje od demokratije. I u Rumuniji je totalitarizam zahvatio narod. Fašizam je manipulisao idejama i naročito osećanjima, grubo ih pojednostavljujući i pretvarajući ih u oruđe za ubijanje. Pokret legionara i njihova partija Gvozdena Garda bili su najradikalniji fašistički izrazi ekstremno desničarske totalitarne misli. Ali pre nego što su legionari postali poznati, njihov temelj je postavilo Bratstvo po Krstu, organizacija koja je pokrenula one koji su imali fašističke ideje. Pojavivši se 1923. godine kao organizacije nacionalističke omladine na inicijativu Kornelija Zelje Kodrjanua, budućeg vođe Gvozdene garde, Bratstva po krstu su privukla i obučila nove članove.
Centar za usmenu istoriju Rumunske Radiodifuzije je tokom proteklih decenija snimio intervjue sa bivšim članovima Bratstva po Krstu. Godine 1997. Aleksandru Banesku iz Kampulung Moldovenesk se prisećao kako su tekli sastanci Bratstva po Krstu u njegovom gradu: Legijska orijentacija nas je sve pobratimila. Bilo je trenutaka molitve, bilo je, kao i u Bratstvu po Krstu, minut prijateljstva“ kroz koji smo jedni druge vaspitavali. Iskreno smo delili svoje mane, preduzimali smo mere da sami sebe ispravimo, ispravljali smo jedni druge i čak smo sami sebe kažnjavali kad je bilo potrebno da od čoveka napravimo ličnost. Radili smo vežbe za očeličavanje tela, imali smo logorske noći sa Bratstvima po Krstu u Rarau, u Moara Drakuluj i na drugim mestima, gde je dolazilo jako mnogo njih iz cele Moldavije. Tu smo se sastajali, pevali i pričali priče o našoj naciji, našoj zemlji, našoj istoriji“.
Mirča Dumitresku iz Bukurešta 1999. godine je pričao kako se pridružio Bratstvu po Krstu sa samo 13 godina: Zbližio sam se po onome što sam čitao i u razgovoru sa kolegama iz razreda. Šta sam čitao? Za legionare, knjigu koju je napisao Korneliju Kodrjanu, pročitao sam Bratstvo po Krstu koju je napisao George Istrate, organizator Bratstva po Krstu, Generacijsko ubeđenje koju je napisao Jon Moca, Iz sveta legionara, druge knjige legionara. Gde sam ih nalazio? Postojala je grupa ljudi u Bufti koji su se time bavili. Jednog od njih su upucali policajci Karola III 1939. godine. Poznavao sam i njega i njegovog oca. Drugi su bili neki doktori ekonomije, braća Stan. I sa njima sam razgovarao, preko mog oca, preko očevih prijatelja“.
Šta se očekivalo od mladih članova? Ponašanje novog tipa čoveka, čoveka budućnosti, kako kaže Dumitresku: Šta je trebalo da postanemo? Pre svega, rečeno nam je da nismo dovoljno hrišćani. Svaki dan, četrdeseti deo vremena, što je 36 minuta, porali smo da posvetimo vreme svom odnosu sa Bogom. To je značilo čitanje Novog zaveta, značilo je mentalnu proveru šta smo radili tokom dana da vidimo gde i kako i da li smo nešto pogrešili, da li smo zgrešili. Nakon toga nam je rečeno da odnos sa Bogom bez odnosa sa čovekom pored tebe ne postoji. Takođe četrdeseti deo smo morali da pomažemo drugima. To je značilo da ako sam na primer pojeo sladoled koji košta recimo 40 leja, odvajao bih 1 lej za one kojima bi taj novac bio potreban. To smo radili. I bili smo kontrolisani. Između ostalog, ova mala aktivnost s vremenom i novcem, morala je da bude spomenuta na parčetu papira, u maloj svesci koju smo zvali Moja sveska“.
Snažno hriščansko obrazovanje nije privlačilo samo one koji su bili željni traženja novog etičkog identiteta, već je značilo i selekciju iz koje će nastati buduća elita. Sveštenik Ilije Cinta je 1994. godine detaljno opisao kako su birani članovi Bratstva po Krstu: Po pravilu smo regrutovali najbolje učenike sa primernim ponašanjem. One koji su bili ponavljači nikada nisam regrutovali. Progon 1938-1939 godine nam je proredio redove, jer su nas tražili ovi iz Bezbednosti, ali smo to preživeli. Četrdesetih godina, kada je pokret jedno vreme bio legalizovan, pod Antoneskuom, bio sam šef Bratstva po Krstu“ u Bogosloviji Nifon u Bukureštu“.
Ali protok vremena ne dozvoljava da se ideje zamrznu, vreme sve menja. Nakon završetka perioda fašizma, 1945. godine, u Centralnoj i Istočnoj Evropi pojavljuje se drugo lice totalitarizma — komunizam. A iz redova Bratstva po Krstu, oni koji nisu završili u zatvoru, rodio se i deo antikomunističkog pokreta otpora.