Karmen Silva, kraljica-književnica
Elizabet Polin Otilija Luiz de Vid rođena je 29. decembra 1843. godine u Vojvodstvu Nasau, danas Rajna-Palatinat, u zapadnoj Nemačkoj. Dvadeset šest godina kasnije, 1869. godine, postaće kraljica Rumunije, istočnoevropske zemlje koja je bila pod osmanskim uticajem skoro četiri veka, zemlje koja je tražila svoj put ka modernizaciji. Udata za princa Karola I od Hohencolern-SIgmaringena, tri godine nakon što je stupio na tron Rumunije 1866. godine, Elizabeta se potpuno poistovetila sa svojom misijom suverena: bila je uz svog muža i rumunski narod u svim ključnim trenucima istorije. Uključila se u lečenje ranjenih na frontu rata za nezavisnost 1877-1878. godine, osnovala je društvo Kraljica Elizabeta“, koje je postavila temelje dobrotvornog sistema u Rumuniji, podržala je socijalne programe za pomoć ugroženima. Tragovi kraljičinog učešća mogu se videti u celoj rumunskoj istoriji u drugoj polovini 19. veka, a istoričari su pisali knjige u kojima su pokazali njenu veličinu.
Steliu Lambru, 05.09.2022, 13:58
Elizabet Polin Otilija Luiz de Vid rođena je 29. decembra 1843. godine u Vojvodstvu Nasau, danas Rajna-Palatinat, u zapadnoj Nemačkoj. Dvadeset šest godina kasnije, 1869. godine, postaće kraljica Rumunije, istočnoevropske zemlje koja je bila pod osmanskim uticajem skoro četiri veka, zemlje koja je tražila svoj put ka modernizaciji. Udata za princa Karola I od Hohencolern-SIgmaringena, tri godine nakon što je stupio na tron Rumunije 1866. godine, Elizabeta se potpuno poistovetila sa svojom misijom suverena: bila je uz svog muža i rumunski narod u svim ključnim trenucima istorije. Uključila se u lečenje ranjenih na frontu rata za nezavisnost 1877-1878. godine, osnovala je društvo Kraljica Elizabeta“, koje je postavila temelje dobrotvornog sistema u Rumuniji, podržala je socijalne programe za pomoć ugroženima. Tragovi kraljičinog učešća mogu se videti u celoj rumunskoj istoriji u drugoj polovini 19. veka, a istoričari su pisali knjige u kojima su pokazali njenu veličinu.
Međutim, kraljica Elizabeta je bila i intelektualka, u pravom smislu te reči. Ne samo da je bila pokrovitelj umetnosti u Rumuniji, već je bila i pisac i prevodilac, pod snažnim uticajem hrišćanske duhovnosti. Pod pseudonimom Karmen Silva napisala je više od 1000 pesama, 90 kratkih priča sabranih u četiri toma, 30 dramskih dela i četiri romana. Njena dela na rumunski su prevodila velika imena rumunske književnosti, poput Mihaj Eminesku, Đorđe Košbuk, Mite Kremnic, Adrijan Maniju.
Njena kulturološka interesovanja i njen način razmišljanja odgovarali su njenom fizičkom izgledu. Francuski pisac Pjer Loti (1850-1923) ostavio nam je realističan opis prve kraljice Rumunije. Citiramo: kraljica je visoka, oči su joj plave i pomalo nesigurne; pažljivo posmatra oči drugih kako bi im brže pogodila misli. Fino zakrivljene obrve imaju izuzetnu pokretljivost; šarmantna usta su navikla da se osmehuju, otkrivajući veoma lepe i bele zube. Ispod ovog sjaja inteligencije, ljubaznosti, iskrenosti kojom dočekuje svoje goste da bi im učinila doček prijatnijim, krije se senka duboke skromnosti, naivnog čuđenja kada odgovara na Visočanstvo“… Naizgled zaboravnost svog položaja, što još više ističe blistavost koju ume da kontroliše“.
Poslednja izdanja dela kraljice Elizabete uključuju dva zapisa koja su ostala do sad neobjavljena. Reč je o prepisci sa suprugom Karolom I, u dva toma, pod naslovom S nežnom ljubavi, Elizabeta… Uvek veran, Karol i knjizi misli i eseja, pod naslovom Reči duše. Književnica Tatjana Nikulesku komentarisala je knjigu Reči duše i istakla je duhovnu dubinu kraljice, koja prevazilazi sliku o Elizabeti koju je do tad imala: Pre nego što sam pročitala dva toma, imala sam prilično statičnu sliku kraljice Elizabete, sliku kraljice-ukrasa, kako to vidimo u filmovima ili popularnim biografijama. Tek mi je prepiska otkrila jednu izuzetnu ženu, veoma živu i suptilnu u svemu što je pisala. Prepiska, kao i Reči duše su trenuci ličnog razmišljanja. Ovo je knjiga istorije, ovo je predstavljanje načina razmišljanja kraljice Elizabete, ali je i knjiga molitvi, knjiga teoloških misli ili duhovni dnevnik. Verovatno sve ovo zajedno. Nalazimo tu kraljicu koja je već krajem 19. veka imala tako jaku i živu hrišćansku duhovnost, u svetu svakojakih kolebanja, raznih pitanja u pogledu hrišćanske teologije i hrišćanske misli“.
Književnica Tanja Radu pokazala je kako je formativno versko obrazovanje kraljice Elizabete pomoglo da bude tako dobra osoba i da je drugi toliko cene: Pred nama je isceliteljska knjiga, zbog dimenzije njene autentičnosti. Kraljica Elizabeta je veoma podigla lestvicu duhovnog iskustva postojanja, života, naročito jer je reč o poziciji vođe u zemlji koja je još uvek bila u procesu formiranja. Kralj Karol I odigrao je ovu ulogu na izuzetan način, a sada detaljnije saznajemo koja je bila uloga kraljice Elizabete. Princeza Elizabeta je bila izuzetno pažljivo obrazovana i daleko iznad proseka uobičajenog u plemićkim dvorovima tog vremena. Primer korišćenih metoda je da je časove veronauke imala sa svojom majkom i da su se ti časovi održavali svakog dana u 6 ujutro. Ova naizgled stroga i ugnjetavajuća disciplina je na kraju stvorila jedno izuzetno osetljivo i izuzetno ljubazno biće koje zadržava autoritet duhovnog vodiča i njime se rukovodi“.
Kraljica-književnica Elizabeta je do kraja živela u skladu sa zahtevima svog vremena. Uz kralja Karola I ostala je 45 godina, do njegove smrti 1914. godine. Kraljica Elizabeta je preminula 18. februara 1916. godine, u 72. godini.