Otpor putem radija
Nikada u istoriji nije postojao savršeni politički režim. Čak ni totalitarizmi, koji su imali ambiciju da potpuno kontrolišu društva, a još manje drugi oblici diktatura i tiranija, nisu uspeli da budu hermetično zatvoreni. Iznad, kroz i ispod ograda i zidova koje diktatorski režimi grade, ljudi uspevaju da komuniciraju sa spoljnim svetom. Ništa ne može sprečiti čoveka da vrisne svoje bolove kada je to produkt nasilne i zločinačke sile. Preko zidina koje je komunistički režim podigao posle 1945. godine, radio-talasi su bili nosioci poruka nade za ljude koji su patili. Radio Slobodna Evropa je preuzeo na sebe misiju održavanja ideje slobode i normalnosti bez koji ljudsko biće nije kompletno.
Steliu Lambru, 02.05.2022, 21:02
Prevodilac i novinar Liviju Tofan emigrirao je u Saveznu Republiku Nemačku početkom sedamdesetih godina prošlog veka i počeo je da radi za Radio Slobodna Evropa. Tokom pandemije Kovida-19 objavio je knjigu Održali su nas u životu. Radio Slobodna Evropa 1970-1990“ u kojoj deli s javnošću svoje memoare, ali i odlomke iz arhive bivše Sekuritate o instituciji u kojoj je radio. Tofan smatra da je Radio Slobodna Evropa bio nešto jedinstveno, da je ostao u kolektivnom sećanju Rumuna iz poslednje dve decenije komunističkog režima: Mnogi su Radio Slobodna Evropa nazivali medijskim fenomenom ili glavnim rumunskim medijskim fenomenom tokom komunizma. Polazeći od ove formule, rekao sam da ako je tako, onda su Noel Bernard i Kornel KIrjak bili personifikovani fenomeni Slobodne Evrope. Svaki je imao poseban doprinos uspehu Slobodne Evrope, publici koju smo imali, najvećem broju slušaoca od svih drugih redakcija Slobodne Evrope. Rumunska redakcija, iako je bila druga najmanja, imala je najveći učinak, najviše slušaoca u ciljanoj zemlji“.
Novinari Slobodne Evrope nisu bili samo profesionalci, oni su čak bili heroji. Ovaj naziv nije preuveličan, jer su neki platili životom želju da govore slobodno. Kornel Kirjak je svakako jedan od njih. U knjizi imam poglavlje o izveštajima Sekuritate o Slobodnoj Evropi. Komunistički režim i Sekuritatea su nas smatrali glavnom opasnosti i glavnim protivnikom režima među Rumunima. Nalazili smo se na 1500 km od Bukurešta, a Slobodna Evropa nije aktivno delovala protiv tog režima. Ali smo imali ogroman broj slušalaca. Imali smo posebno odeljenje u Minhenu koja je stalno merila slušanost emisija i imali smo prilično dobru sliku o uticaju naših emisija. U tom poglavlju sam pokušao da navedem glavne akcije Sekuritate protiv Slobodne Evrope, uključujući i atentat od 21. februara 1981. godine. Direktna žrtva Sekuritate je bio Emil Đorđesku, u leto 1981. godine, kada su ga napala dva francuska kriminalca, a čudom je uspeo da preživi. Što se tiče Noela Bernarda, koji je umro od raka decembra 1981. godine, kao i po pitanju drugih kolega koji su takođe umrli od raka, imam određeno mišljenje. Sve sam ih poznavao, znao sam i njihove slučajeve, pokušao sam da rasvetlim tu priču o direktorima koje je ozračila ili ubila Sekuritatea, teorija koju ja ne delim“.
Pitali smo Livija Tofana da li se on i njegove kolege nisu plašili da otvoreno kritikuju režim sa velikim kriminalnim potencijalom: Nas je naš svakodnevni posao toliko zaokupljao da nismo imali vremena ni da pomislimo da treba da se plašimo. Istovremeno su stizale pretnje u Slobodnu Evropu. I čak ih je bilo toliko mnogo, da su u jednom trenutku prestale da imaju vrednost, nije više ništa značilo kada je mesečno stizalo po jedno preteće pismo ili po jedan preteći telefonski poziv. Noel Bernard im nije pridavao nikakv značaj, iako je on bio glavna meta. Ni kad je bio ubijen Kornel Kirjak nije pomislio da je to delo Sekuritate. Tek nakon napada na Moniku Lovinesku, novembra 1977. godine, dan pre nego što je Paul Goma stigao u Pariz, tek tad je Noel počeo da se brine. Upravo je to Sekuritatea pokušala da uradi, da nas zastraši, da nas toliko preplaši da više ne budemo u stanju da radimo. Ni pomena! Režim bi bio efikasniji u suzbijanju Slobodne Evrope ne putem pretnji, već postupkom Mađara: poboljšanjem uslova života Rumuna. Ovo bi bio jedini način da se umanji opasnost koju je predstavljala Slobodna Evropa“.
Radio Slobodna Evropa je održavao Rumune sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Bio im je blizu u svim teškim vremena, kao i u istorijskim trenucima slobode decembra 1989. godine.
