Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Istorija proizvodnje električne energije u Rumuniji.


Električna energija predstavlja izuzetno važnu temu na dnevnom redu današnje međunarodne zajednice, a od velikog značaja je u svakodnevnom životu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvrđeno je da se električna energija sve više koristi kao neophodna životna potreba. Međutim, proizvodnja electrične energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a jedna od kontroverzi u poslednjim decenijama u pogledu zaštite životne sredine je promovisanje novih alternativnih tehnologija. Važno je da konstatujemo da su nove tehnologije za proizvodnju električne energije išle ruku pod ruku sa starim. Za sada alternativne tehnologije nisu u potpunosti zadovoljavajuće da bi se odustalo od starih.

Istorija proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Istorija proizvodnje električne energije u Rumuniji.

, 18.04.2022, 16:18


Električna energija predstavlja izuzetno važnu temu na dnevnom redu današnje međunarodne zajednice, a od velikog značaja je u svakodnevnom životu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvrđeno je da se električna energija sve više koristi kao neophodna životna potreba. Međutim, proizvodnja electrične energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a jedna od kontroverzi u poslednjim decenijama u pogledu zaštite životne sredine je promovisanje novih alternativnih tehnologija. Važno je da konstatujemo da su nove tehnologije za proizvodnju električne energije išle ruku pod ruku sa starim. Za sada alternativne tehnologije nisu u potpunosti zadovoljavajuće da bi se odustalo od starih.


Proizvodnja električne energije, u Rumuniji je prošla kroz sve faze savremene tehnologije. Od elektrana na naftu i gas do elektrana na ugalj, od hidroelektrana do nuklearnih elektrana, Rumunija je u poslednjih 140 godina izgradila tehnološke jedinice za obezbeđivanje neophodne električne energije za privredu i za domaćinstva. Proširenje električne mreže na teritoriji Rumunije bio je prioritet svih političkih režima jer je takav projekat bio van nadležnosti privatnih sektora. Pojava termoelektrana i hidroelektrana datira iz drugog dela 19. veka. Prva elektrana je izgrađena u Bukureštu 1882. godine i radila je na gas. Prva hidroelektrana izgrađena je 1884. godine, u kraljevskom dvorcu Peleš, godinu dana nakon njegovog svečanog otvaranja. Bilo je predviđeno da se rezidencija rumunskog monaha snabdeva strujom. Od tada se mreža termoelektrana i hidroelektrana stalno širila.


Nakon uspostavljanja komunističkog režima, 1945. godine, pokrenut je plan proširenja elektrifikacije Rumunije. Četvrta brana počela je da se gradi 1950.godine u Evropi, tačnije u Bikazu, na reci Bistrici u severnom delu Rumunije. Posle 10 godina velikih napora uloženih u izgradnju, hidroelektrana je puštena u rad 1960. godine. Krajem 1960 -te godine, udeo električne energije proizvedene u hidroelektranama u Rumuniji iznosio je samo 1%, a nakon energetske politike, sredinom 1970-te, udeo proizvedene električne energije porastao je na 12%. Maksim Bergijanu, Predsednik Državnog odbora za planiranje, upravljao je institucijom koja se bavila planiranjem rumunske privrede po marksističko-lenjinističkom modelu. Bergijanu je imao čin ministra i učestvovao je sredinom šezdesetih godina u debatama o ulaganjima u izgradnju hidroelektrana. On je 2002. godine rekao Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije da je hidroenergija dugoročno isplativa: Počeli smo da kapitalizujemo hidroenergetski potencijal, jer su investicije u početku veće, ali je energija veoma jeftina. Ne zahteva napor kao za gorivo. Kompenzuje se tokom dužeg vremenskog perioda, ali po mnogo nižoj ceni, jer čega imate više? Izlivanje betona, a ono što košta više su oprema, turbine, agregati, transformatori.


Rumunija je paralelno nastavila da se bazira i na produkciju elektične energije iz ugalja. Eksploatacije rumunskih rudarskih radova, kako površinskih tako i podzemnih, bili su brojni a izgradnja termoelektrana u njihovoj blizini predstavljala je racionalnu računicu. Maksim Bergijanu: ‘Dosta se pričalo o kalorijskoj snazi, o transportu uglja do elektrana. Da se ne bi prevozilo toliko uglja izgrađene su termoelektrane u blizini Rovinari, u Olteniji, u Išalnici. Bile su ogromne rezerve i išli smo na ogromne kapacitete koji su smanjivali troškove. Iskop je urađen na vreme, bez izgradnje rudnika, bio je površinski iskop. Bageri koštaju, ali ne morate da konstruišete rudnik.


Pojavila su se velika gradilišta brane Đerdap kao i hidroelektrane na rekama Arđeš i Olt. Najupečatljivije izgrađene hidroelektrane su bile na Dunavu: hidroelektrana Đerdap I i hidroelektrana Đerdap II. Prvu hidroelektanu, Đerdap I, Rumunija je gradila zajedno sa Jugoslavijom od 1964. godine, a svečano je otvorena 1972. To je jedna od najvećih hidrotehničkih građevina u Evropi i najveća na Dunavu. Međutim, izgradnja prve hidroelektrane Đerdap I, vodila je do nestanka starog rumunskog grada Oršava, zato što je došlo do poplave i potapanja ostrva Ada Kaleh usred Dunava. Rumunija i Jugoslavija su sredinom 1980-te gradile zajedno i drugu Hidtoelektranu Đerdap II.


Takođe, početkom 1970-te godine, Rumunija je razmatrala tehnologiju proizvodnje nuklearne energije. Ali tek početkom 80-ih godina, nuklearna elektrana Černavoda, grad na Dunavu u Dobrodži, imala je skice planova za izgradnju nuklearnih reaktora. Predviđena je izgradnja 5 nuklearnih reaktora francusko-kanadskom tehnologijom. Nuklearna elektrana, Černavoda trenutno upravlja sa dva nuklearna reaktora koji zajedno proizvode 20% električne energije u Rumuniji. Prvi nuklearni reaktor je izgrađen između 1982. i 1996. godine, a drugi nuklearni reaktor između 1983. i 2007. Još dva reaktora su počela da se grade između 1984. i 1985. godine, ali projekat je i dalje u toku. Radovi na petom reaktoru, koji je počeo da se gradi 1987. godine, za sada su obustavljeni.


Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company