Stranice Rumunske istorije, Adrijanopoljski ugovor
Jugoistočni evropski svet prve polovine 19. veka menjao se u svetlu modernih ideja, a posebno nacionalne ideje. Evropa je bila u postnapoleonovskom periodu, Sveta alijansa Rusije, Austrije i Pruske uspostavila je novi konzervativni poredak na kontinentu. Liberalizam 18. veka okrenuo se ka podsticanju nacionalnog kapitalizma, a u jugoistočnoj Evropi je jačao antiosmanski diskurs.
Steliu Lambru, 22.11.2021, 13:56
Jugoistočni evropski svet prve polovine 19. veka menjao se u svetlu modernih ideja, a posebno nacionalne ideje. Evropa je bila u postnapoleonovskom periodu, Sveta alijansa Rusije, Austrije i Pruske uspostavila je novi konzervativni poredak na kontinentu. Liberalizam 18. veka okrenuo se ka podsticanju nacionalnog kapitalizma, a u jugoistočnoj Evropi je jačao antiosmanski diskurs.
Rusija je postala glavna sila na prostoru rumunskog prostora i istorija rađanja moderne Rumunije ne bi se mogla u potpunosti razumeti bez prisustva i delovanja Rusije. Bila je to ultrakonzervativna sila koja je pokušala da sprovede u delo neke evropske reformističke ideje. Ruska tradicija reformi započela je sa carem Petrom I Velikim (1672-1725) početkom 18. veka. Car Aleksandar I (1777-1825) pokušao je da reformiše Rusiju po francuskom modelu, ali su ga nestabilnost i teror izazvani Francuskom revolucijom 1789-1795 sprečili u tome. Sveta alijansa tri evropske sile pobednice protiv Napoleona I obavezala se da će suzbiti svaki pokušaj revolucije i rušenja uspostavljenog poretka.
S druge strane, rumunski prostor je vekovima bio pod uticajem druge podjednako ultrakonzervativne imperijalne sile, naime Otomanskog carstva. Ovde su evropske reforme zahvatile još teže nego u Rusiji, koja je imala evropeizovanu vladajuću elitu. Otomansko carstvo je, u rumunskim kneževinama, nametnulo fanariotske gospodare iz grčkih porodica a ove administracije su se pokazale korumpirane i neefikasne. Rumunske evropske elite će razviti žestoku anti-otomansku retoriku dok traže podršku naizgled liberalne Rusije.
Godine 1826. godine, Rusija i Osmansko carstvo su potpisale Akermansku konvenciju kojom je potvrđen kraj ere fanariota od strane Osmanlija. Jonica Sandu Sturdza u Moldaviji i Grigore IV Gika u Munteniji postali su dva princa rumunskog porekla koji su zauzimali dva sedišta u Jašiju i Bukureštu. Uvedena je vladavina sa mandatom od 7 godina, a prinčeve su birali sabori boljara. Konvencija je dvema rumunskim kneževinama dala pravo na slobodnu međunarodnu trgovinu. Ali 1828. godine izbio je rat između Rusije i Osmanskog carstva nakon odluke Osmanlija da otkažu konvenciju i da više ne dozvoljavaju ruskim brodovima da prelaze Bosfor i Dardaneli. Bio je to novi rat iz dugog niza rusko-turskih sukoba koji će započeti početkom 18. veka. Posle vojnih operacija, 1829. godine Rusi su izašli kao pobednici i naterali Turke da potpišu mirovni ugovor u Adrijanopolju, današnjem Jedrenu, sa velikim uticajem na istoriju Rumuna. Istoričar Konstantin Ardeleanu je profesor na Univerzitetu Dunarea de Žos u Galaciju i opširno je pisao o značaju reke Dunav u istoriji Rumuna u 19. veku. A po njegovom mišljenju, Adrijanopoljski ugovor je nulta prekretnica u simbolici rađanja moderne rumunske države. Track: To je mnogo značilo za razvoj rumunskog prostora. To je presudan trenutak u istoriji Rumunije, ali mu ne pridajemo uvek dovoljno pažnje. To je zato što je to trenutak kada, kao rezultat sporazuma između dve sile potpisnice, kao rezultat činjenice da kneževine stiču trgovačku slobodu, kao rezultat zaključivanja onoga što se zvalo otomanski ekonomski monopol“, zapadni kapitalizam ulazi na rumunski prostor. Adrijanopoljski ugovor je važna simbolična tačka za početak ekonomske modernizacije kneževina povezujući ih sa svetskim tržištem. Bez sumnje, kapitalističkih odnosa je bilo i ranije, ali od ovog trenutka, od 1829. godine, rumunske kneževine postaju na ekonomskoj mapi sveta važan orijentir za trgovinu žitom, ne samo za istanbulsko tržište, već za celokupnu svetsku ekonomiju. To je vreme kada ekonomska modernizacija uzrokuje da se zapravo čitavo društvo promeni u dve kneževine, Munteniji i Moldaviji.
Nakon rata, Adrijanopoljskim ugovorom napravljen je prvi veći prekršaj osmanskog monopola nad rumunskim zemljama. Ugovor potpisan 14. septembra 1829. godine daje Rusiji status zaštitne sile nad Moldavijom i Muntenijom. Osmansko carstvo je zadržalo status suzerena, ali više nije moglo samostalno da donosi odluke. Južna granica Muntenije uspostavljena je na plovnom kanalu Dunava i, što je veoma važno, dunavske luke Turnu, Đurđu i Braila, pod osmanskom kontrolom, vraćene su pod kontrolu Muntenije. Vlaškim trgovačkim brodovima priznata je i sloboda plovidbe Dunavom, a Moldavija je dobila pravo da razvija luku Galac. Tako je trgovina žitom postala glavni izvor sredstava za dve rumunske države.
Adrijanopoljski ugovor potvrđuje vojno prisustvo ruske vojske na rumunskoj teritoriji. Sve do 1834. godine ruska administracija je pokušavala da reformiše dve kneževine predlažući niz liberalnih reformi, mnogo liberalnijih nego u samoj Rusiji. U tom smislu, prvi nacrt ustava Kneževina bio je Zbornik organskih propisa za vreme guvernera Pavla Kiseleva. Istoričari se danas slažu da su reforme koje su sproveli Rusi u Munteniji i Moldaviji, u stvari, bili samo eksperimenti za procenu promena kod stanovništva. Medjutim, posle 1834. Rumuni će dokazati da jednostavan eksperiment može prerasti u jedan koherentan projekat.