Lingvistika i informatika u Rumuniji (22.02.2021)
Današnji prevodilački programi koriste informacionu tehnologiju, koja, kao i svaka druga tehnologija oko nas, ima fascinantnu istoriju. To je istorija različitih disciplina koje se kombinuju, koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog. Rumunska škola takodje je doprinela velikoj istoriji veštačke inteligencije, kao novog polja koje je grupisalo nekoliko nauka. I jedan od doprinosa bila je kombinacija lingvistike i matematike. Računarska lingvistika, koja se pojavila u Sjedinjenim Američkim Državama, bila je naziv pod kojim je matematička lingvistika bila najuspešnija. Bio je to susret jezika i računara, bolje rečeno prirodnog jezika i jezika računarskog programiranja kao veštačke inteligencije. U godinama pre Drugog svetskog rata kibernetika je bila nova nauka koja je podsticala kombinaciju nauka iz kojih će se računarska lingvistika kasnije razviti. Krajem 1930-ih, Rumun Štefan Odobleža bio je jedan od pionira ovog novog polja. Ali posle rata ustoličenje komunističkog režima od strane sovjetske vojske promenilo je čitav naučni horizont.
Steliu Lambru, 22.02.2021, 12:07
Današnji prevodilački programi koriste informacionu tehnologiju, koja, kao i svaka druga tehnologija oko nas, ima fascinantnu istoriju. To je istorija različitih disciplina koje se kombinuju, koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog. Rumunska škola takodje je doprinela velikoj istoriji veštačke inteligencije, kao novog polja koje je grupisalo nekoliko nauka. I jedan od doprinosa bila je kombinacija lingvistike i matematike. Računarska lingvistika, koja se pojavila u Sjedinjenim Američkim Državama, bila je naziv pod kojim je matematička lingvistika bila najuspešnija. Bio je to susret jezika i računara, bolje rečeno prirodnog jezika i jezika računarskog programiranja kao veštačke inteligencije. U godinama pre Drugog svetskog rata kibernetika je bila nova nauka koja je podsticala kombinaciju nauka iz kojih će se računarska lingvistika kasnije razviti. Krajem 1930-ih, Rumun Štefan Odobleža bio je jedan od pionira ovog novog polja. Ali posle rata ustoličenje komunističkog režima od strane sovjetske vojske promenilo je čitav naučni horizont.
Drugi važan pionir matematičke lingvistike u Rumuniji bio je matematičar Solomon Markus. U razgovoru sa kolegama u Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, 1998. godine, Markus je govorio o načinu na koji je ideologija jedine stranke u komunističkom režimu politizovala nauku: „Kibernetiku su tada smatrali buržoaskom tvorevinom, ali se nešto dogodilo. U to vreme pratili smo stav Moskve i desilo se da tamošnji istinski naučnici imaju vrlo nadahnutu ideju da je odvoje od lingvistike, koja je bila humanistička grana kulture, i da je povežu sa naučno-tehnološkom granom. Posle perioda osude kibernetike, u Moskvi je usledila promena stava kada je tehničko-naučna revolucija pozdravljena. Dakle, odjednom tehničko-naučna revolucija postala je jedan od ciljeva komunističkog društva za ostvarenje tehničko-naučnog društva “.
Kao u slučaju svake promene političke perspektive komunističkog režima, pragmatizam se pokazao jačim od ideologije. To se dogodilo u Moskvi, a satelitske zemlje su pratile centar. Matematičar Solomon Markus ističe: „Bukurešt je odmah, posle Moskve, usvojio ovaj slogan. Na ovaj način zadat je dvostruki udarac. Ne samo da je dobijeno prihvatanje istraživanja matematičke lingvistike, već je povezivanjem sa informatikom povezana sa tehničko-naučnom revolucijom. Postojala je ideja da moramo pripremiti mogućnost automatskog prevodjenja, da se prevod sa jednog jezika na drugi ne vrši ručno, već mašinski. A problem se smatrao presudnim, jer su Rusi želeli da prevedu što je lakše moguće sa engleskog na ruski, a Amerikanci sa ruskog na engleski. Lingvistika je bila vrlo minirano tlo nakon objavljivanja Staljinovih dokumenata o marksizmu i lingvistici. Ali odjednom je matematička lingvistika izbegla ovaj lov prelaskom u naučno-tehnološku granu. „
Dve naučne zajednice, sačinjene od filologa i matematičara, uzdržano su gledale na nameru da se stvori nova disciplina. Matematičar Solomon Markus precizira: „Rumun Roseti je bio jedan od retkih filologa koji je pozdravio i podstakao ovu novu preokupaciju. Ali njegove kolege ili su ignorisale to pitanje ili su iznele argumente protiv i rekle da to nije lingvističko. Profesor Emanuel Vasiliu se bavio lingvistikom, kojom je prilično mnogo približio logici i matematici, a sa stanovišta matematike stav je bio sledeći: po tradiciji, matematika je saradjivala naročito sa mehanikom, fizikom, hemijom, ali manje sa drugim disciplinama. Saradnja matematike sa humanističkom disciplinom poput lingvistike bila je u potpunosti protiv tradicije. Zbog toga su mnogi matematičari bili vrlo skeptici, nisu mislili da ovo može uroditi plodom. Vrlo oduševljen je bio Moisil, smatran ocem rumunske informatike, i zahvaljujući podršci onakvih matematičara mogli smo da predajemo matematičku lingvistiku na univerzitetu u Bukureštu još od početka 1960-ih godina“.
U svojoj nameri da istraži novo polje, Solomon Markus je dobio podršku uticajnih matematičara poput Grigorea Moisila i filologa poput Aleksandra Rosetija. I tako su počeli da sprovode novi trend kroz univerzitetske kurseve i objavljivanja studija. Solomon Markus ističe: „Ja sam tada imao veliku sreću, jer su se Moisil i Roseti, dakle matematičar i lingvista, borili za uvodjenje matematičke lingvistike u Rumuniji. Takodje su se borili za osnivanje univerzitetske grane matematičke lingivistike i Rumunija je bila jedna od prvih zemalja na svetu koja je to učinila. Ja, kao matematičar i profesor Emanuel Vasiliu kao lingvista započeli smo studije u ovoj oblasti. Dozvolili su nam i neke razmene iskustva sa kolegama u inostranstvu i da moj udžbenik matematičke lingvistike za Univerzitet u Bukureštu šaljemo u inostranstvo raznim ličnostima koje su se bavile sličnim stvarima. Odmah je pomenuta knjiga prevedena u Londonu, Njujorku, Moskvi, Parizu i Pragu“, rekao je matematičar Solomon Markus, u razgovoru sa kolegama u Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1998. godine.
Moramo još reči da je 1966. godine u Bukureštu organizovan Medjunarodni Kongres lingvistike, na kojem su, sem značajnih rumunskih lićnosti u oblasti, učestvovali i brojni strani lingvisti. Ovaj skup stavio je Rumuniju na mapu najmodernije nauke, koja je, za samo nekoliko decenija, napravila od računara najznačajnijeg predmeta u životu savremenog čoveka.