Rumunija i boljševička revolucija (18.01.2021)
Na teritoriji Rumunije, tokom Prvog svetskog rata, ruski vojnici su ušli kao saveznici, savez koji je bio realizovan 16. avgusta 1916. godine, kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat zajedno sa Francuskom, Velikom Britanijom i Rusijom. Ruska pomoć nije stigla odmah, a kad je stigla, bila je slaba i neuverljiva. Rumunska vojska je poražena, a decembra 1916. rumunske vlasti su se sklonile u Moldovi. Tek u ranim danima 1917. stigla je značajna ruska vojna pomoć, koja je pretpostavila milion vojnika. Rumunsko-ruska saradnja funcionisala je zadovoljavajuće i bila je zagarantovana direktnim učešćem Francuske, a vojske centralnih sila nisu mogle da prodru na front tokom 1917. Ali ova godina neće se završiti tako obećavajuće kao što je započela, već upravo suprotno. Dve revolucije u Rusiji srušile su moral ruske vojske, a njeno uništavanje ugrozilo je ne samo karpatski front, već i postojeći društveni poredak. Kada su Lenjin i njegova grupa trijumfovali i uspostavili boljševički režim u novembru 1917, situacija u Rumuniji bila je van kontrole. Ruska vojska se od saveznika pretvarala u neprijatelja, a rumunska vojska je sa zaprepašćenjem otkrila da je jučerašnji saveznik, koji je postao današnji neprijatelj, bio podjednako opasan kao i proglašeni nemački neprijatelj. Velikim naporima rumunska vojska uspela je da likvidira pobunu ruske vojske i da promeni situaciju.
Steliu Lambru, 18.01.2021, 13:00
Na teritoriji Rumunije, tokom Prvog svetskog rata, ruski vojnici su ušli kao saveznici, savez koji je bio realizovan 16. avgusta 1916. godine, kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat zajedno sa Francuskom, Velikom Britanijom i Rusijom. Ruska pomoć nije stigla odmah, a kad je stigla, bila je slaba i neuverljiva. Rumunska vojska je poražena, a decembra 1916. rumunske vlasti su se sklonile u Moldovi. Tek u ranim danima 1917. stigla je značajna ruska vojna pomoć, koja je pretpostavila milion vojnika. Rumunsko-ruska saradnja funcionisala je zadovoljavajuće i bila je zagarantovana direktnim učešćem Francuske, a vojske centralnih sila nisu mogle da prodru na front tokom 1917. Ali ova godina neće se završiti tako obećavajuće kao što je započela, već upravo suprotno. Dve revolucije u Rusiji srušile su moral ruske vojske, a njeno uništavanje ugrozilo je ne samo karpatski front, već i postojeći društveni poredak. Kada su Lenjin i njegova grupa trijumfovali i uspostavili boljševički režim u novembru 1917, situacija u Rumuniji bila je van kontrole. Ruska vojska se od saveznika pretvarala u neprijatelja, a rumunska vojska je sa zaprepašćenjem otkrila da je jučerašnji saveznik, koji je postao današnji neprijatelj, bio podjednako opasan kao i proglašeni nemački neprijatelj. Velikim naporima rumunska vojska uspela je da likvidira pobunu ruske vojske i da promeni situaciju.
Istoričar Šerban Pavelesku sa Instituta za političke studije, odbranu i vojnu istoriju uredio je knjigu Neprijateljski saveznik“ koja sadrži memoare dvojice ruskih generala, Nikolaja Monkevica i Aleksandra Vinogradskog. Bili su na rumunskom frontu 1917-1918 i iz njihovih memoara saznajemo kako se Rumunija morala suočiti sa boljševičkom revolucijom: Većina ruskih trupa nalazi se iza fronta, velika koncentracija ruskih trupa bila je u oblasti Nikolina, severno od grada Jaš. Boljševička agitacija koju su tamo izazvali revolucionarni komiteti stvoreni posle oktobra 1917. godine, ugrozila je političke i administrativne strukture rumunske države. Odavde do sukoba bio je samo korak koji će biti preduzet u zimu 1917-1918., kada su rumunske trupe morale da konačno intervenišu protiv bivšeg saveznika kako bi ga prognale sa rumunske teritorije. To će dovesti do stvarnih borbi između rumunskih i ruskih trupa 1918. godine, rumunske trupe će pokušati da spreče ruske trupe da napuste front sa opremom, oružjem i municijom. Iza fronta, nedostatak discipline, dezorganizacija i revolucionarna agitacija pretvorili su ruske trupe u bande razbojnika koji su uništili sve što im se našlo na putu “.
Nasilje koje je dokazala ruska vojska bilo je ekstremno, posebno u Basarabiji, to jest u današnjoj Republici Moldaviji: Ove poražene trupe koje su rumuni evakuisali, preći će Prut i tamo će sejati teror. Intervencija rumunskih trupa u Basarabiji, marta 1918. Godine, bila je samo akcija uspostavljanja javnog reda, u uslovima u kojima su boljševičke hegemonističke ambicije dovele pod znak pitanja čak i život i imovinu, a da ne pominjemo odluke demokratski izabranih tela Rumuna između Pruta i Dnjestra.“
Pisanja dvojice ruskih generala obiluju detaljima o načinu na koji su ljudi doživljavali stvarnost rata i promene koje su se brzo dešavale pred njihovim očima. Istoričar Šerban Pavelesku precizira: Zanimljivo je videti mnogo detalja o odnosima unutar ruske vojske. Možemo videti kako je došlo do ekstremne situacije u kojoj su generala Ščerbačeva, poslednjeg komandanta ruskih trupa na rumunskom frontu, čuvale rumunske pešadije od sopstvenih trupa. Možemo videti kako su načelnici tražili razloge za te trupe da nastave borbu, kako se u odnosima sa zapadnim saveznicima zalagala privremena vlada. Što se tiče boljševika, stvari su bile potpuno drugačije, jer su oni bili raspoloženi, i na rumunskom frontu, na bilo kom popuštanju da bi zadržali moć koju su osvojili “.
Istoričar Šerban Pavelesku ističe da, uprkos ogromnoj šteti koja je naneta Rusima, intervencija Rumuna bila je presudna. Mnogi rusi su uspeli da preispitaju svoja mišljenja i odustanu od revolucionarnog radikalizma: Jednu stvar moramo primetiti: udaljenost rumunskog fronta od Moskve, način na koji su ruske trupe funkcionisale, čak i primer rumunskih trupa koje nisu zaražene boljševizmom učinili su da nivo neuspeha ruskih trupa i stepen njihovog boljševizma budu najniži na celom istočnom frontu. Većina trupa koja će se boriti na strani belaca regrutovana je sa rumunskog fronta. I ne govorimo o bataljonima ili jedinicama, oficirima, podoficirima i kadetima, već o redovnim trupama koje su prihvatale da se, uz održavanje discipline, bore na strani Bele armije“, rekao je rumunski istoričar Šerban Pavelesku sa Instituta za političke studije, odbranu i vojnu istoriju uredio je knjigu Neprijateljski saveznik“.
U godinama Prvog svetskog rata, Rumunija je bila primorana da se suoči sa dvostrukim napadom i spreda i od pozadi. A boljševička revolucija bila je neprijatelj od pozadi, kojeg je najmanje očekivala.