Nepoznate žrtve komunističke političke policije Sekuritate
Osnovana, po sovjetskom modelu, dekretom 221, 30. avgusta 1948. godine, Generalna direkcija bezbednosti naroda, Sekuritatea, to jest politička policija komunističkog režima, zasejala je teror medju rumunima pre 1989. Sa otprilike 3.000 zaposlenih, Sekuritatea je bila kičma represivnog sistema komunističke tiranije i inkarnacija zla. Zajedno sa Crvenom armijom, sa partijskim aparatom, Milicijom i tužilaštvom, Sekuritatea i njene trupe su dejstvovale kao vojna snaga, kao vrh koplja protiv neprijatelja naroda, to jest protiv svega što je bilo dobro u kapitalističkoj Rumuniji, protiv političke, vojne, ekonomske, intelektualne i ruralne elite, kao i protiv običnih ljudi koji nisu hteli da prihvate poniženje. Istoričar Marius Oprea osnovao je Institut za proučavanje zločina komunizma, a od 2006. počeo je da traži neidentifikovane žrtve Sekuritate. Po njegovim procenama, u Rumuniji je pogubljeno otprilike 8.000 ljudi, bez sudjenja, bez izricanja sudske presude i osude na smrt. Do sada je pronadjeno samo 37 žrtava, a Oprea je predstavio slučajeve nekoliko identifikovanih mrtvih u 14 godina od kada je počelo traganje za njima: “Na jednom brdu u veoma lepoj zoni Zapadnih Karpata našli smo posmrtne ostatke Nikolaja Seledjea. On je bio jedan od poslednjih preživelih kampa partizana koji je predvodio Nikolaje Dabiža, a koji su u februaru 1949. godine napale brojne snage bezbednosti. 26 partizana je okruženo i samo sedam od njih je uspeo da pobegne. Nikolaje Seledjea je bio medju poslednjima koji su uhvaćeni i pogubljeni. Tamo je bio i pokopan, ispod jednog seoskog puta. O ovom mestu smo saznali od njegovog sina. On je tada imao 6 godina, a radnici Sekuritate su ga ostavili da pazi leš svog oca do narednog jutra, kada su poslali seljake da ga tamo pokope. Odmah posle osnivanja Instituta, sin Nikolaja Seledjea, koji je već davno želeo da iskopa posmrtne ostatke svog oca, došao je kod nas da mu pomognemo. Posle skoro 70 godina, on je najzad mogao sa sahrani svog oca.”
Steliu Lambru, 24.02.2020, 11:10
Osnovana, po sovjetskom modelu, dekretom 221, 30. avgusta 1948. godine, Generalna direkcija bezbednosti naroda, Sekuritatea, to jest politička policija komunističkog režima, zasejala je teror medju rumunima pre 1989. Sa otprilike 3.000 zaposlenih, Sekuritatea je bila kičma represivnog sistema komunističke tiranije i inkarnacija zla. Zajedno sa Crvenom armijom, sa partijskim aparatom, Milicijom i tužilaštvom, Sekuritatea i njene trupe su dejstvovale kao vojna snaga, kao vrh koplja protiv neprijatelja naroda, to jest protiv svega što je bilo dobro u kapitalističkoj Rumuniji, protiv političke, vojne, ekonomske, intelektualne i ruralne elite, kao i protiv običnih ljudi koji nisu hteli da prihvate poniženje. Istoričar Marius Oprea osnovao je Institut za proučavanje zločina komunizma, a od 2006. počeo je da traži neidentifikovane žrtve Sekuritate. Po njegovim procenama, u Rumuniji je pogubljeno otprilike 8.000 ljudi, bez sudjenja, bez izricanja sudske presude i osude na smrt. Do sada je pronadjeno samo 37 žrtava, a Oprea je predstavio slučajeve nekoliko identifikovanih mrtvih u 14 godina od kada je počelo traganje za njima: “Na jednom brdu u veoma lepoj zoni Zapadnih Karpata našli smo posmrtne ostatke Nikolaja Seledjea. On je bio jedan od poslednjih preživelih kampa partizana koji je predvodio Nikolaje Dabiža, a koji su u februaru 1949. godine napale brojne snage bezbednosti. 26 partizana je okruženo i samo sedam od njih je uspeo da pobegne. Nikolaje Seledjea je bio medju poslednjima koji su uhvaćeni i pogubljeni. Tamo je bio i pokopan, ispod jednog seoskog puta. O ovom mestu smo saznali od njegovog sina. On je tada imao 6 godina, a radnici Sekuritate su ga ostavili da pazi leš svog oca do narednog jutra, kada su poslali seljake da ga tamo pokope. Odmah posle osnivanja Instituta, sin Nikolaja Seledjea, koji je već davno želeo da iskopa posmrtne ostatke svog oca, došao je kod nas da mu pomognemo. Posle skoro 70 godina, on je najzad mogao sa sahrani svog oca.”
Iza svake priče jednog pogubljenja krije se ugrožena sudbina i otkriju se šokovi koje su doživele porodice žrtve. Istoričar Marius Oprea koji je osnovao Institut za proučavanje zločina komunizma kazao nam je drugu priču: ”Andrej Mešter bio je predstavnik seoskih elita. On je bio majstor ćurćije u županiji Alba, na zapadu Rumunije, i bio je kum više od 40 porodica u svom rodnom mestu. Bio je poštovan covek, ali širio je propagandu protiv kolektivizacije. Prema tome, uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice odveden je iz kuće, streljan, a njegov leš izložen na ulazu u seoski praznični sajam, sa kartonom na grudima sa napisom ko će to uraditi, na isti način će platiti.“ On nije imao drugu krivicu, samo da se protivio politici kolektivizacije. Nakon što je bio streljan, njegova žena je uspela da kupi njegovo telo od milicionera koji su ga pazili i sahranila ga u bašti iza kuće. Andrej Mešter je bio jedini koji je bio hrišćanski sahranjen, medju onima koje smo otkrili.“
Javno izlaganje tela pogubljenih imalo je samo jedan cilj: zastrašivanje ljudi. Inače, strah je bio temelj komunističkog režima, precizira istoričar Marius Oprea: ”Petru Ankulja i George Urdareanu bili su partizani, kao i Seledjea i bili su članovi grupe pukovnika Uca, te su pogubljeni 1949. godine. Tada su bila pogubljena četiri partizana, ali mi smo pronašli samo tela dvojice. Nadamo se da ćemo jednog dana naći i tela ostalih. Nakon što ih je Sekuritatea pogubila, sva četvorica bila su razapeta ispred zgrade skupštine u županiji Karaš-Severin, na jugo-zapadu Rumunije. Njihova tela, sa kartonima na kojima je bilo napisano bandit“ i nogama vezanim žicom, su ostala tamo 27 dana, a svi seljaci su bili dovedeni da ih vide. Pogubljeni muškarci bili su samo seljaci koji su se krili u planini da bi branili svoju veru i zemlju.“
Istoričar Marius Oprea, osnivač Instituta za proučavanje zločina komunizma, i njegov tim, kada otrkivaju tela pogubljenih ljudi, najpre pozovu sveštenika da održi religioznu službu. To je poslednji reparativan gest za one ljude koji su znali kako da stoje uspravno kada se sve oko njih srušilo.