100 godišnjica dodeljivanja državljanstva jevrejima iz Rumunije
Do 1919 godine jevreji iz Rumunije nisu imali građanska prava jer je Ustav od 1866 godine predvideo u članu 7 da samo oni pravoslavne veroispovesti mogu biti rumunski državljani. Veliki broj jevreja su doprineli u rumunskoj ekonomiji, kulturi i umetnosti i mnogi su se borili u rumunskoj vojsci u ratu za samostalnost od 1877-78 godine i u Prvom svetskom ratu. 1919 godine, na kraju Prvog svetskog rata jevreji iz Stare Rumunije su primili pravo da prime državljanstvo Velike Rumunije. Međunarodni mirovni sporazumi obavezali su Rumuniju da priznaje prava nacionalnih manjina koje su ušle u sastavu nove države zajedno sa svim teritorijama sa rumunskim većinskim življem. Rumunsko zakonodavstvo od 1919 godine samo je trebalo da potvrdi međunarodnu stvarnost posle višedecenijske borbe jevreja. 100 godina posle dobijanja rumunskog državljanstva, istoričar Lija Benjamin govori o rumunima jevrejskog porekla. Neradi se samo o priči jevreja iz Rumunije, već i o samoj Rumuniji od pre jednog veka. Lija Benjamin:
Steliu Lambru, 11.05.2019, 16:44
Do 1919 godine jevreji iz Rumunije nisu imali građanska prava jer je Ustav od 1866 godine predvideo u članu 7 da samo oni pravoslavne veroispovesti mogu biti rumunski državljani. Veliki broj jevreja su doprineli u rumunskoj ekonomiji, kulturi i umetnosti i mnogi su se borili u rumunskoj vojsci u ratu za samostalnost od 1877-78 godine i u Prvom svetskom ratu. 1919 godine, na kraju Prvog svetskog rata jevreji iz Stare Rumunije su primili pravo da prime državljanstvo Velike Rumunije. Međunarodni mirovni sporazumi obavezali su Rumuniju da priznaje prava nacionalnih manjina koje su ušle u sastavu nove države zajedno sa svim teritorijama sa rumunskim većinskim življem. Rumunsko zakonodavstvo od 1919 godine samo je trebalo da potvrdi međunarodnu stvarnost posle višedecenijske borbe jevreja. 100 godina posle dobijanja rumunskog državljanstva, istoričar Lija Benjamin govori o rumunima jevrejskog porekla. Neradi se samo o priči jevreja iz Rumunije, već i o samoj Rumuniji od pre jednog veka. Lija Benjamin:
,,Politička istorija jevreja u rumunskom kontekstu, istorija borbe za politička prava počela je 1857 godine, dakle pre ujedinjenja od 1859 godine kada se u Rumuniji odvijaju neki događaji političke prirode. Pokretač borbe je Julju Baraš, koji je napisao žalbu koja je predstavljena 1857 godine princu Gika. U njoj se traže niz prava i istiće se da ,, očekujemo jednakost prava koje uživaju naši sunarodnici u celoj Evropi“. Ovaj zahtev je rešen tek nakon Prvog svetskog rata i to sa dosta poteškoča i restrikcija. “
Rumunija do 1918 godine je bila ruralno društvo kao i većina država u Srednjoj i Istočnoj Evropi, malo urbanizovano i ksenofobsko. Rumunski antisemitizam upisao se u opštem evropskom kontekstu. Jako su postojale mnogobrojne kampanje za sensibilizaciju javnosti i rumunskih političara, pravni status jevreja je ostao nepromenjen do proleča 1918 godine, kada Rumunija kao pobeđena strana je potpisala Sporazum iz Bukurešta. Lija Benjamin:
,,Potpisivanje mirovnog sporazuma iz Bukurešta od 24 aprila 1918 godine predstavlja važnu prekretnicu na putu koji je vodio na kraju do priznavanja civilnih i političkih prava jevreja u Rumuniji. Nemačka strana je tražila da se u ovom mirovnom sporazumu ukljući i jedan specijalni član u vezi sa dodeljivanjem prava manjinama i još jedan član, član 28 koji se tiće naročito jevreja. Ovaj član je predvideo da razlika u veroipovesti nemože vršiti nikakvi uticaj na civilno i naročito političko stanje osobe. U istom sporazumu je predviđeno usvajanje jednog Zakona prema kojem svi koji nisu imali neko strano državljanstvo, koji su učestvovali u ratovima Rumunije, rodili su se u ovoj zemjlji iz roditelja koji su se takođe rodili ovde da primaju državljanstvo i jednaka prava sa rumunima. “
Dakle prvi korak je ućinjen pre okonćanja Prvog svetskog rata. Vlada koju je predvodio konzervativac Aleksandru Margiloman je pokušala da primeni predviđanja mirovnog sporazuma, ali je opozicija bila veoma snažna. Lija Benjamin:
,,Ovo predviđanje mirovnog sporazuma izmeđju Rumunije i Nemačke pretpostavlja se da je krenulo na sugestiju jevrejske zajednice u Nemačkoj. U duhu predviđanja ovog sporazuma usvojen je u leto 1918 godine Zakon Margiloman koji je sadržao niz mera za dodeljivanje državljanstva jevrejima. Ta predviđanja su dosta restriktivna i komplikovana. Unija domaćih jevreja 25 jula 1918 godine protestovala je u Parlamentu tvrdeći da Zakon je suprotan duhu mirovnog sporazuma. Smatralo se da tekst nije jasan i nigde se nije pojavila reč jevrejin. Svaki jevrejin je trebalo da poseduje mnogobrojne dokumente podnosioca zahteva za prijem državljanstva i njegovih roditelja. Predsednik Unije domaćih jevreja, Vilhelm Filderman i uopšte svi jevreji su smatrali da se Zakon faktički nemože primeniti. “
Jesen 1918 godine donela je velike promene u životu Rumunije, koja iz pobeđene strane postala je pobednička strana. Aleksandru Margiloman smatran izdajnikom podneo je ostavku u novembru 1918 godine a smenio ga je njegov veliki politički protivnik Jonel Bratijanu, tako da je Zakon Margilomana delio sudbinu predlagača. Ni Zakon kojeg je izradio Bratijanu nije bio bolji za jevreje od kojih je traženo puno toga da bi primili državljanstvo. Došlo se do absurdnog stanja da jevreji iz Basarabije, Banata, Bukovine i Transilvanije automatski su primili rumunsko državljanstvo, ali ne i 270 hiljada jevreja iz Stare Kraljevine. Jevrejske organizacije su zahtevale da se i njima dodeli državljanstvo na osnovu zahteva prema kojem su potvrdili da su se rodili u Rumuniji i nemaju drugo državljanstvo. Na kraju Jonel Bratijanu je popustio. Ponovo Lija Benjamin:
,, Pod pritiskom ovih protesta, Bratijanu koji je bio u inostranstvo u proleće 1919 godine preneo je tekst novog Zakona o državljanstvu koji prema oceni Fildermana je bio u skladu sa opštom orientacijom. Zašto? Jer je prvi Zakon koji je predvideo dodeljivanje državljanstva na osnovu jednog zahteva. Zakon je objavljen u Službenom glasniku 28 maja 1919 godine.
Nažalost ovaj Zakon nije garantovao i sudbinu jevreja. 1938 godine pojavio se novi Zakon o reviziji rumunskog državljanstva ćije su glavne žrtve bili jevreji, a inaće radi se o Zakonu koji je otvorio put ka Holokaustu.
