Matematika i komunizam
Matematika je smatrana kao apstraktna oblast ljudskog uma, a bez matematike jedna solidna naučna ili tehnološka karijera je nemoguča. Rumunska škola matematike je imala važne predstavnike, a akademsko obrazovanje je imalo još od osnivanja Univerziteta u Bukureštu 1864 godine Fakultet za fiziku, matematiku i prirodne nauke. Na velikom spisku poznatih rumunskih matematičara nalaze se imena kao što su Spiru Haret, Dimtrie Pompej, Trajan Lalesku, Gheorghe Cicejka, David Emanuel, Simion Stoilov ili Grigore Moisil. Komunistički režim je posvetio matematici veću ulogu nego što joj je pripadala. Opsesija komunizma za matematiku i slićne oblasti imalo je za posledicu da matematika postane osnovni predmet sistema obrazovanja od 1945 godine do 1989 godine. Elitna oblast kao što je matematika brzo je postala deo ideologije i ona je bila osnovni predmet za sve generacije rumuna posle 1945 godine. Ipak, ovaj pravi kult matematike ni izdaleka nije doneo ekonomski i društveni razvoj kojeg je očekivao režim. Matematičar i profesor Solomon Markus položio je maturski ispit 1944 godine i posle toga upisao se na Fakultetu matematike. U jednom intervju snimljen 1998 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio kako je otkrio matematiku za koju se opredelio u njegovoj profesionalnojn karijeri:
Steliu Lambru, 26.09.2018, 17:36
Matematika je smatrana kao apstraktna oblast ljudskog uma, a bez matematike jedna solidna naučna ili tehnološka karijera je nemoguča. Rumunska škola matematike je imala važne predstavnike, a akademsko obrazovanje je imalo još od osnivanja Univerziteta u Bukureštu 1864 godine Fakultet za fiziku, matematiku i prirodne nauke. Na velikom spisku poznatih rumunskih matematičara nalaze se imena kao što su Spiru Haret, Dimtrie Pompej, Trajan Lalesku, Gheorghe Cicejka, David Emanuel, Simion Stoilov ili Grigore Moisil. Komunistički režim je posvetio matematici veću ulogu nego što joj je pripadala. Opsesija komunizma za matematiku i slićne oblasti imalo je za posledicu da matematika postane osnovni predmet sistema obrazovanja od 1945 godine do 1989 godine. Elitna oblast kao što je matematika brzo je postala deo ideologije i ona je bila osnovni predmet za sve generacije rumuna posle 1945 godine. Ipak, ovaj pravi kult matematike ni izdaleka nije doneo ekonomski i društveni razvoj kojeg je očekivao režim. Matematičar i profesor Solomon Markus položio je maturski ispit 1944 godine i posle toga upisao se na Fakultetu matematike. U jednom intervju snimljen 1998 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio kako je otkrio matematiku za koju se opredelio u njegovoj profesionalnojn karijeri:
,,Otkrio sam matematiku tog leta od 1944 godine kada sam bio u jednom gradu u Moldaviji i front je bio veoma blizu. Tada sam pomislio da najbolje je da da krenem tim putem, jer u doba tog haosa bilo bi nemoguče da imaš jasnu perspektivu šta ti nudi jedan ilki drugi fakultet. Posle jedne godine iskušenja na Fakultetu matematike razumeo sam da ovaj fakultet ne samo da mi odgovara, već da predstavlja i srećam susret ,mog života i mnogo me je obradovalo što sam imao tu sreču da takon brzo otkrijem oblast koja da me toliko zanima. “
Politika pre dolaska na vlast komunističkog režima 1945 godine nije bila u meri da uništi profesionalne karijere i živote. Solomon Markus seća se da je imao profesore sa raznim političkim orientacijama: Dan Barbilijan je imao legionarne simpatije, Oktav Oničesku je bio blizak fašizmu Musolinija, Gheorghe Vrančeanu je bio pristalica liberala, Miron Nikolesku i Simion Stoilov su bili socialisti, Nikolaje Čjoranesku je bio pristalica Seljačke Stranke, Mihaj Nekulče je bio komunista. Solomon Markus seća se okolnosti u kojima je poginuo Simion Stoilov, jedan od najboljih posleratnih matematičara Rumunije:
,,Simion Stoilov je poginuo 1961 godine na stepenicamna Centralnog komiteta komunističke partije gde je išao sve vreme da interveniše protiv svakojakih nepravdi: mladi asistenti izbaćeni sa fakulteta, isključenja iz redova profesora 50 godina, zabrana putovanja u inostranstvo, lljudi koji nisu mogli da polažu doktorski rad. Ja se brojim među žrtvama. Kod nas je tada osnovana takozvana aspirantura prema sovjetskom modelu 1953 godine. Prijavili smo se za matematiku 5 osoba i prešli smo sve ispite iz naučnih oblasti. Ipak, nakon što sam prošao sve ispite primio sam papir od Ministarstva obrazovanja Narodne Republike Rumunije u kojem sam obavešten da nemoku da se upišem i to bez ikakvog obrazloženja. Vidno da se radilo o nekom problemu sa partijom. Tada je delovala strategija, da pustimo kandidata da se upiše možda neče proći ispite i više nije potrebno da ga izbacimo iz političkih razloga.”
Ideologija je bila ta koja je uništila akademski suživot. Jako sredinom 60 godina ona je smanjila snagu, ipak trauma je ostala sve do decembra 1989 godine. Solomon Markus seća se jednog događaja sa matematičarem Danom Barbilijanom na jednoj ideološkoj sednici:
,, Bio sam u istoj grupi ideološkog obrazovanja sa matematičarima pesnicima Danom Barbilijanom i Jonom Barbom. Sada sećanja na te događaje su smešna, ali su tada bile prave drame. Taj čovek je toliko strahovao, bio je vidno uzbuđen i vidilo se da ima veliku dilemu šta da radim? Ako čutim i ništa nekažem to se negativno interpretira kao da neću da učestvujem u ideološkom životu, ali ako nešto kažem to se može smatrati da sam na antipartijskoj liniji. Jednog trenutka kada je neko izgovorio Lenjinovu formulu socijalizam jednako bolševička vlast plus elektrifikacija cele zemlje Barbilijan je podigao ruku i rekao da se radi o nekomutativnoj formuli. Šta to znaći: to znaći da u formuli a+b u kojoj nesmeš da menjaš redosled, u smislu da b+a nije jednako sa a+b. On je želeo da kaže samo da u toj formuli Lenjina nesme da se menja redosled. Dakle na prvo mesto je bolševička vlast i tek posle toga ostalo. Ipak, pošto ostali nisu razumeli kako je on to matematički predstavio svi su počeli da se pitaju ako nije želeo da kaže nešto neprijatno po partiju. “
Matematika je bila privilegovana oblast u doba komunističkog režima koja je dala mnogobrojna važna imena, jako je postojao snažan ideološki uticaj. Ipak ona nije uspela da pravi bolje društvo u Rumuniju.