U potražnji za savršenim rumunom
Steliu Lambru, 18.09.2018, 17:39
Rasizam, krv, jezik, kultura i vera bile su deo ideologija nacizma. Odvojeno one su predstavljale oblasti koje u kulturnoj i naučnoj klimi u prvoj polovini 20 veka su predstvljale potvrde razlika između naroda. Etnička nauka je želela da otkrije osnovice jednog naroda. U prvim decenijama 20 veka, etnička nauka u Rumuniju je bila u potražnji za savršenim rumunom, ali je taj naučni trend bio evropski. Biologija, antropologija i medicima su bile te koje su se angažovale u ovom projektu i one su predložile rešenja koje bi današnja nauka u potpunosti odbacila. Lekari su bili osnova etničkog istraživanja, a imena kao što su Gheorghe Popovićju, Frančisk Rajner, Olga Nekrasov, Jon Klečea i Jordake Fakaoaru su se najviše istakli u tome. Istoričar, Marius Turda predaje rasističke studije na univerzitetu Oksford Bruks i objavio je nekoliko važnih knjiga na ovu temu. On je predstavio kulturnu klimu i evropske ideje u kojima se pojavljuje i razvije etnička nauka u Rumuniju. Marius Turda:
,,Govorimo o Velikoj Rumuniji, koja je zaokružena zemljama koje su zahtevale rumunske teritorije. Bila su teška vremena za rumunsku državu i postojali su ovi ljudi na svim nivoima koji su pokušavali da nekako povežu zemlju. Stvorili su veliku Rumuniju, i ona je trebala biti nastanjena rumunima. Postojali su regioni i gradovi u kojima rumuni nisu bili većinski narod. S jedne strane trebalo je da se pronađe način za jaćanje rumunskog elementa, da ohrabri rumune da imaju mnogo zdrave dece. S druge strane tražio se način da se otkrije koji su ti rumuni, naročito u zonama u kojima lingvistički i kulturno nije bila dosta jasno da se radi o rumunima. “
Jednog trenutka, etnička nauka činilo se da je otkrila osnovice jednog naroda, najime krv I karakteristike rase. Marius Turda tvrdi da su te stvari privukle pažnju rumunskih lekara, antropologa I biologa. Marius Turda:
,, Antropologija, kako je ona definisana 20 godina mogla je da dokaže na osnovu analize krvnih grupa ili fizičkih karateristika da određeni ljudi pripadaju grupama koje se mogu dosta lako identifikovati. Da uzmemo kao primer jezik. On se lako može naučiti I mnogi ljudi se mogu izjasniti da su rumuni ili mađari ako govore taj jezik, ali ako pripadaju određenoj etničkoj grupi rasistički, kulturno ili jezički to im nemože menjati pripadnost. One su pokazale poreklo čoveka, njegove porodice, odakle potiče on, koje su sadržane u krvnoj grupi ili rasističkoj zoni. To je naročito 30 godina postao argumenat da se definiše rumun. On je definisan lingvistički, kulturno I verski, nedostajao je samo jedan elemenat, najime kako izgleda taj rumun. Treba da se pronađu te fizičke karateristike koje su ga razdvajale od grka ili nemca. Bilo je lako za naučnike da ga razdvajaju rumuna od nemca, ali veoma teško da ga razdvajaju od grka ili bugara jer su razlike bile minimalne. “
Pitali smo Mariusa Turdu ako su rasistička istraživanja pokazale biološko jedinstvo rumuna:
,,Mali broj su koristili rasistički argumenat toliko daleko da bi stvorili rumunske rasističke zone u okviru velike Rumunije. To se ipak ćinilo vezano za druga dva pitanja. Prvo se radi o rimsko-dačanskom i zatim rumunskom kontinuitetu u Transilvaniji. Pokušavalo se da se dokaže postojanje jednog etno-rasističkog rumunskog jezgra u Transilvaniji koji da odbije migracionističke i mađarske teorije o pokrajini. U drugom redu pisalo se o razlikama između rumuna iz Transilvanije i onih iz Vlaške i Moldavije. Rumuni iz Transilavije pripadali su pretežno rasističkim grupama iz Srednje i Zapadne Evrope, dok oni iz Moldavije i Vlaške, naročito u Dobruđi pripadaju grupama specifićne za Balkan, pod snažnim uticajem aziskih invazija, turske i tatarske okupacije, i pod snažnim grčkim elementom. Postavilo se pitanje koji je superiorini region? Odgovor je jednostavan: Transilvanija jer je imala najviše rumunskih karateristika, koje su ostale najćistije, jer oni nisu se pretrano pomešali sa strancima, rumuni iz Transilvanije živeći uglavnom na planinama.”
Kako je ipak izgledao savršeni rumun? Odgovara Marius Turda:
,, Vršeno je mnogo istraživanja o mocima, ne samo zbog ćinjenice da je Avram Janku bio moc, dakle simol borbe protiv mađara, već i zbog ćinjenice da su živeli dosta izolovano i mogli su da se identifikuju u skladu sa antropološkom teorijom grupa koje su živele izolovano. Kaže se da tipičan rumun živi u Planinama Apuseni. Dakle postoji i lingvističko jedinstvo, jako 30 godina regionalizmi su bili veoma snažni. Verski je bilo težije nego sada jer su mnogi rumuni bili grko-katoličke vere u Transilvaniji i Maramurešu. Nikada taj argumenat razlika nije korišćen da bi se tvrdili da su erdeljci superiorni rasistički od moldavaca i vlaha. Samo jedan antropolog je to pisao, ali nije imao uspeha. “
Savršeni rumun je bio naučna izmišjlotina koja dokazuje da kao i u drugim slučajevima nauka se jednostavno može prevariti.