Politička opozicija u Rumuniji 80 godina: Dojnea Kornea
Steliu Lambru, 24.05.2018, 16:19
4 maja 2018 godine u Klužu je preminula u 88 godini Dojna Kornea, opozant komunističkog režima. U rumunskom prostoru i u sredinama građanskog aktivizma u Evropi njeno ime je dobro poznato. Bila je jedna od najpoznatijih protivnica komunističkog režima u Rumuniji 80 godina i otvoreno je izrazila svoje stavove u zemlji gde su svi strahovali zbog nasilja vlasti i dugoročnog perioda brutalnog kršenja ljudskih prava. U periodu od 1945 do 1989 godine žene u Rumuniji su platile visoku cenu zbog načina na koji je upravljana zemlja po okončanju rata. Žene iz svih društvenih slojeva borile su se i poginule u oružanom otporu zajedno sa njihovim supruzima, dok su druge osuđene na teške godine robije gde su mnoge od njih i poginule. Dojnea Kornea se upiše u kategoriji junakinja kao što su Marina Kirka, Ana Simion, Marija Plop, Arlet Koposu, Ekaterina Balačjoju i mnoge druge znate ili nepoznate koje su odbile da postanu saučesnike nehumanog režima. 1982 godine kada je imala 52 godine, profesorka Dojna Kornea je odlučila da nemože više da čuti. Napisala je pismo Radio stanici Slobodna Evropa u kojem je osudila zloupotrebe i prakse rukovodstva komunističke partije. U jednom intervju za Centar usmene istorije Rumunmske radiodifuzije od 1996 godine Dojna Kornea se seća kako je počela odnose sa komunističkim režimom. Dojna Kornea:
,, Prvi tekst: otvoreno pismo upućeno onima koji nisu prestali da misle namenjeno je u prvom redu profesorima koji imaju moralnu obavezu da uvek kažu istinu budućim generacijama. Ovu lekciju sam naučila i ja u doba stalijnistićkog režima od mog bivšeg profesora na Fakultetu francuske filologije, gospodina Anri Šakera. Bila sam veoma uzbuđena zbog ove ideje koju je uspeo da nam seje jer se to dogodilo u doba najgoreg staljinizma 50 godina. Ja sam uvek osečala da nešto me tera da pišem, čak i protiv moje volje. Ja nisam želela da potpišem pismo. Napisala sam ga, odnela ga moja kčerka koja je došla u zemlju u premijeri posle njenog odlaska i ja sam rekla: ne potpišem pismo, neka ga predstave kako žele. Ja sam povukla crtu ispod teksta, ali da bi bili sigurni da se radi o istinitom pismu napisala sam tako : Za Slobodnu Evropu, Dojna Kornea, asistent na Fakultetu filologije.”
Dojna Kornea je strahovala da kaže šta oseća kako je često sama svedočila. Čast je bilo po nju novo otkriće svog života što je učinilo da stekne hrabrost, nakon što je čula svoje ime na najomraženijoj stranoj radio stanici od strane režima. Dojna Kornea:
,,Bila sam u odmaralištu Vama Veke sa suprugom koji nije ništa znao o tekstu i donela sam sa sobom radio aparat. Nisam često slušala Slobodnu Evropu ali sam tada želela da uzmem sa sobom radio aparat. Šta te spopalo? Pitao me on, i ja sam mu odgovorila da želim da slušam Slobodnu Evropu. U tim seoskim sobama bila su dva kreveta, ja sam bila u prvom a suprug u drugom a radio aparat je bio na prozoru. Kada sam čula na radiju glas koji kaže ,,hajde da je nazovemo Dojna Kornea” smrznula sam se. Da vam istinu kažem više sam strahovala od svog supruga, nego zbog političkih posledica. Usledila je tišina i očekivala sam da viće na mene. Nije ništa rekao i zatim opet sam ja počela: šta ćemo sad?. Om je uzeo za rame i rekao ,,hajmo u šetnju. “
Usledila je sednica osuđivanja na radnom mestu. Njene kolege sa malim izuzetcima nisu se solidarisali sa njom, ali su ipak neki pokušali da je oslobode besa režima. Dojna Kornea:
,, Bila je užasna sednica, bio je i rektor Vlad koji mi je drag i sada, nisam ga mrzela. Razumela sam način funkcionisanja sistema. Ipak je mogao da uradi i nešto drugo, ali je tražio od mene samokritiku na toj sednici koju ja nisam izgovorila. Šta imaš sa Mirćjom Eliadeom? Zašto kažeš da intelektulaci lažu, i da statističari saopštavaju lažne statistike? Ja sam to rekla i mojim studentima da se nemože graditi društvo na laži, pa makar bilo ono socialističko ili komunističko. Zašto si rekla da su intelektualci kukavice? Pitali su me. Jer su oni kukavice odgovorila sam. Jednog trentuka sam zaplakala kada mi je šefica katedre predložila da uzmem lekarsko uverenje i da idem u bolnicu psihiatrije. Ja sam to odbacila, jer sam smatrala predlog velikim poniženjem. Jako sam plakala, samokritiku nisam prihvatila. “
Dojna Kornea na kraju je otpuštena, ali nije pobeđena. Nastavila je da piše pisma Slobodnoj Evropi i izrazila solidarnost sa štrajkom radnika iz Brašova u novembru 1987 godine. U avgustu 1988 ghodine određen joj je kućni pritvor iz kojeg je pobegla u decembru 1989 godine kada se suočila sa metcima represije u toku antokomunističke revolucije. 2016 godine Dojna Kornea je primila i poslednji udarac sudbine, jer je preminula njena kčerka Ariadna Kombes, koja je nosila reči svoje majke u slobdnom svetu.