Destaljinizacija u Rumuniji Deža(27.06.2016)
Steliu Lambru, 25.06.2016, 16:34
1956 godine, na 20 kongresu Komunističke Partije Sovjetskog Saveza, naslednik Staljina, Nikita Hruščov je osudio kult lićnosti njegovog prethodnika i time su se pojavile nade u promenu. Osuđivanjem Staljina, Hruščov je pokrenuo ono što je nazvano procesom destaljinizacije. Posledice su se osetile u svim socialističkim zemljama, a u Rumuniji Georgju Dež je bio veliki pobornik staljinizma. Na liniji koju je otvorio Hruščov, rumunski komunisti pokušali su da nešto menjaju. Miron Konstantinesku je bio intelektualac idealista koji je pristupio Komunističkoj Partiji iz uverenja. Iskoristio je režim Georgju Deža i napredovao je u rukovodstvo partije. Bio je član delegacije rumunskih komunista na 20 kongresu Sovjetske Komunističke Partije i verovao je da je došao trenutak sučeljavanja sa neosporenim autoritetom lidera Deža. Istoričar Georghe Onišoru iz Nacionalnog instituta za proučavanje totalitarizma tvrdi da promena koju je pokrenula Moskva svakako je iznenadila komunističke lidere iz satelitskih država, dakle i rumune:
,, Izveštaj Hruščova nije dobro pao Gheorghe Gheorgju Dežu. Bio je trenutak u kojem se verovalo da dobro drži u rukama stvari u Rumuniji, 1952 godine uništio je grupu smatranu antipartijsku Ane Pauker, Vasile Luke i Teoharija Đorđeska, a 1954 godine pogubio je Lukrecja Patraškanua. Dež je dobro znao da vodi sednice Politbiroa od 1952 godine i da pretvori slabiji položaj kojeg je imao ispred boljeg položaja trojice i da saopšti teoriju antipartijske grupe. Dež se može smatrati istinskim staljinistom. Po povratku u Rumuniji rumunske delegacije koja je učestvovala na Kongresu, tajni izveštaj Hruščova i Izveštaj rumunske delegacije izdati su kasnije nego obićno. Tek u periodu od 23 do 25 marta 1956 godine održana je plenarna sednica Centralnog komiteta koja u 3 tački predvidela prezentaciju Izveštaja delegacije Rumunske Radničke Partije koja je učestvovala na 20 Kongresu Sovjetske Komunističke Partije, a izvestilac je bio sam Dež. Miron Konstatinesku je pročitao Tajni izveštaj o kultu lićnosti i njegovih posledica. Konstantinesku je tvrdio na plenarnoj sednici da je potpuno saglasan sa izveštajem Deža, dakle nije se video raskid između dvojice. On će se pojaviti na prvoj velikoj sednici Politbiroa od početka aprila 1956 godine. “
Sledećeg dana Miron Konstatinesku pokrenuo je napad protiv Deža. Gheorghe Onišoru:
,,Na dnevnom redu sednice Politbiroa partije postavljeni su specijalni sudovi Ministarstva unutrašnjih poslova, streljanje nekih prestupnika, hapšenja, praćenje od strane informativnih organa Ministarstva unutrašnjih poslova nekih osoba iz Državnog komiteta planiranja kojeg je predvodio Miron Konstatinesku i samog Konstantineskua. Nezvanično kazalo se da se u Politbirou govori sa strahom. Govorilo se i o odugovlaćenju prezentacije izveštaja delegacije koja je bila na Kongresu. Prvog dana Konstatinesku je bio u ofanzivi i govorio se o potrebi sednice jer je ceo partijski aparat preokupiran pitanjem kulta lićnosti. Konstatinesku tvrdi da i u Rumuniji kult lićnosti je imao štetni uticaj. On je dodao da posle 1952 godine i likvidacije grupe Pauker partija je ozdravila, ali su se pojavili znakovi uznemirenja vezani za aktivnost Ministasrtva unutrašnjih poslova. Faktički Sekuritate je poćinila zloupotrebe. Konstantinesku je tvrdio da posle 1953 godine Sekuritate nije poštovala naredbe partije. Tada kada je rukovodio Komitetom planiranja, nekoliko visokih funkcionera su radili za Sekuritate. Ostajući u ofanzivi, Konstantinesku se bavio pitanjem kulta lićnosti. Izveštaj delegacije doja je učestvovala na 20 Kongresu Sovjetske Partije pojavio se teško dodao je Konstantinesku. On je istakaoa da je drug Dež jedan od čelnika Partije, ali ne i jedini. “
Dež je bio veoma snažan i njegov položaj nije bio u opasnosti posle napada Konstatineska. On je inteligentno održao govor koji da mu jaća položaj unutar partije, ali i da se uskladi na novu ideološku liniju iz Moskve. Gheorghe Onišoru:
,, Intervenisali su oni koji su imali većinu u Politbirou i podržali su Deža, a tu se radi u prvom redu o Aleksandru Dragičju. Takođe, i Gheorghe Apostol je napao Konstatineska. Kivu Stojka je intervenisao i pitao je Konstatineska zašto nije postavio ovo pitanje u martu kada je predstavljen izveštaj. Na strani Deža intervenisao je i Aleksandru Mogjoroš koji je pitao Konastatineska zašto nije kritikovao metode Deža do tada. Pitali su Konstatineska ako nekako ne pokušava da uporedi ono što se dogodilo u Sovjetskom Savezu sa kultom Staljina i metodama Deža? Naravno, Bodnaraš, prijatelj Deža intervenisao je poslednji napadajući Konstatineska. Sledećeg dana, Miron Konstatinesku se izvinio zbog načina na koji je podigao pitanje u Politbirou i tvrdi da je spreman da prihvatri svaku odluku. Ključ u kojem se može pročitati izjava Konstatineska je ta da je pre 4 godina Luka, 3 čovek partije smenjen iz svih položaja i uhapšen. Sednica je okonćana govorom Deža, stvari su postavljene na svoje mesto i mali pokušaj pobune Konstatineska je prevaziđen. “
Dež je rukovodio Rumuniju gvozdenom rukom i čak je rekao da pitanje destalinizacije Rumunije nije se moglo postaviti, jer i on sam je to uradio do smrti Staljina. Politička zver koji je bio Dež preživeo je još jednom i za samo 2 godine, 1958 godine poćinje nova etapa njegovog vođstva, ona nacional-komunistička.