Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Sindikati u komunizmu(04.01.2016)


Sindikati u komunizmu(04.01.2016)
Sindikati u komunizmu(04.01.2016)

, 04.01.2016, 16:39


Rumunska Komunistička Partija iskoristeći direktnu pomoč Crvene armije, preuzela je potpunu vlast posredstvom nekoliko institucija i mehanizama. Među tim mehanizmima broji se i sindikalni pokret. Pre rata sindikati su bili istinite organizacije radnika i predstavljali su njihove interese u odnosima sa poslodavstvom. Naravno da i rumunske sindikate su saćinjavali ljudi sa socialističkim simpatijama kao i svuda u Evropi, ali to nije uticalo na njihov rad. Posle 1945 godine sve se je promenilo, pa i uloga sindikata. Lenjin je smatrao sindikate kao deo političke partije ćija je uloga bila da prenose širokim masama odluke partije. Jednostavnije rečeno, sindikat je prevodio obićnim ljudima, koji su bili ili ne članovi partije ono što je partija tražila od njih. Partija je preuzela kontrolu sindikata i stavila je u njihovim rukama sve beneficije radnika preko kojih su mogli biti držani pod kontrolom. O odnosima partije i sindikata pojavile su se i šale koje su pokazale kako je realno stanje. Prema jednoj takvoj šali ,,sindikat lići na bakicu, on govori, on sam sluša”, a prema drugoj šali ,, drugar iz partije je jeo, a nije platio, dok je drugar iz sindikata platio, a nije jeo”.Vlad Nisipeanu je bio partijski aktivista I imao je funkcije u sindikalnom pokretu. U jednom interviju kojeg je snimio 1999 godine Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, on je govorio o odnosima između partije i sindikata:


,, Na početku partija je imala mali broj članova i ako nisu te držali u rukama partijom, ćinili su to preko sindikata. Platio si članarinu, i primio si partijske obaveze kao obaveze sindikata. Postojale su županije i opštine gde je sindikat bio snažniji od lokalnog ogranka partije. Predsednik sindikata je bio član politbiroa, predsednik gradskog sindikata je bio član gradskog politbiroa, predsednik sindikata fabrike je bio član rukovodstva fabrike. Dakle sve je bilo povezano. Nije mogao biti bilo ko i bilo kako u sindikatu da bi njime rukovodio. Neki sindikati su primili beneficije od partije, u smislu da od sindikata je zavisilo ako primiš stan. Ponekad, partija te nije mogla izbaciti sa posla, ako se sindikat protivio i podržavao te smatrajući da to nije dobro. Sindikat je odobravao obuku radnika, on je delio novćanu pomoč ili platio ti je odmor. Sindikat ti je pomogao da napreduješ na poslu, dakle sindikat je tada bio sila koja se mogla nametnuti. “<
><
>


Obaveza upisa u sindikat je znaćila s jedne strane kontrolu mase radnika, ali i prihode od članarine. Vremenom rumunski sindikati su postali vlasnici ogromne imovine. Vlad Nisipeanu:


,, Sindikati su raspolagali novcem, članarine su bile 1-2% od lićnog dohodka i tada je bilo 6-7 miliona članova sindikata, dakle skupilo se mnogo novca. Novac se nije mogao potrošiti. Tada su sindikati dobro živeli. Meni je odgovaralo u sindikatima, jer nisam previše bio politički angažovan. Bio sam u međunarodnom odeljenju sindikata i to mi je odgovaralo. Govorili smo sa poljacima, česima, bugarima, jer smo svi poznavali ruski jezik. Bio sam u Moskvi nekoliko puta, bio sam u Varšavi, u Češkoj, u svim socialističkim državama. Poslali su me u Koreji 1963 godine. U sindikatima smo imali štampu, časopise, novine sindikata, postojao je tada list Trud. Sindikalni pokret je bio sila koju je partija iskoriščavala. “<
><
>


Rumunski sindikati su organizovali i kongrese na kojima su pozivali komunističke aktiviste iz Zapadnih država. Vlad Nisipeanu setio se takve epizode sa jednom članicom partije iz Čilea:


,, Na kongresima smo imali zvanice iz drugih zemalja, iz kapitalističkih država. Sećam se da je jednom došla na kongresu jedna lepa devojka, novinarka i aktivsta u sindikatu iz jedne zemlje Latinske Amerike najime iz Čilea. Ona nije mogla tamo da kaže da putuje u komunističku državu tako da je tražila vizu za Španiju ili Francusku, odakle je došla kod nas. Sledećeg dana dogodilo se da joj se pojavilo ime u listu. Pokušao sam da je izbacim iz teksta ali su bile i fotografije. Postojao je i drugi problem, najime moji koji su dočekali goste na aerodromu i odneli su ih do hotela nisu spazili da su joj stavili pečat na pasošu. Šta da radi žena sa pasošom? Odmah bi je hapsili, i pitali šta je tražila u komunističku državu. Pre odlaska pošto je bila strašno razoćarana, a bila je lepa i simpatićna rekao sam joj nešto da je ohrabrim. Ja sam joj rekao da nakon prelaska okeana ide u toalet i baci pasoš, jer će platiti samo kaznu od 5 dolara, i tako bi se oslobodila pasoša sa rumunskim pečatom.”<
><
>


Rumunski sindikati u doba komunističkog režima funkcionisali su prema modelu koji je bio u državi I društvu. Jako su imali mnogobrojne poluge vlasti koju su vršili u odnosima podređivanja prema višoj partijskoj hierarhiji I nametnuli su je ispred radnika I funkcionera koji su bili najniži nivo, ljudi su videli u njima samo alate režima, ne organizacije koje su trebale da im brane interese.

Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company