Inicijative za lečenje korisnika droga
Trgovina drogom u Rumuniji je u stalnom porastu, a prosečna starost korisnika psihoaktivnih supstanci alarmantno opada. Izveštaji Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) pokazuju da su se u poslednjoj deceniji slučajevi koje treba rešiti utrostručili – sa oko 7.000 pre 10 godina na više od 21.000 prošle godine. Broj uhapšenih povećan je za 1,5 puta, a broj osuđenih za 2,5 puta. Što se tiče starosti korisnika, podaci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) iz 2022. godine pokazuju da je ovo palo na uzrast 11-14 godina. Najčešće korišćena supstanca bila je kanabis. Ministarka pravde, liberalka Alina Gorgju, nedavno je rekla da u zemlji ima mnogo korisnika droga, prema statistici Nacionalne agencije za borbu protiv droga, i da ti ljudi ne mogu svi biti poslati u zatvor zbog konzumiranja ovih supstanci, ali mora im se pomoći da se reše ovog problema. Alina Gorgju je pokazala da su tužioci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) trenutno zatrpani veoma velikim brojem dosijea u vezi sa drogom, ali većina ovih dosijea je za posedovanje malih količina, za ličnu potrošnju. Ona je dodala da se u većini ovih slučajeva radi o mladim ljudima i da, ako nemaju prethodni optužbe, tužilac nalaže da se ne pokreće krivična istraga.
Leyla Cheamil, 19.09.2023, 15:47
S druge strane, zakon ne može nametnuti da ove mlade ljude ocenjuju i savetuju stručnjaci Nacionalne agencije za borbu protiv droga, a većina njih ne prihvata ni ovu procenu, kako je rekla ministarka pravde. Za prevenciju i borbu protiv psihoaktivnih supstanci, ali i za pružanje medicinske pomoći, poslanici liberala izneli su niz predloga. Oni žele osnivanje najmanje osam regionalnih terapijskih zajednica za podršku žrtvama upotrebe droga, ali i stvaranje nacionalnog registra trgovaca ljudima po uzoru na registar seksualnih agresora.
Ministarka pravde Alina Gorgiu je precizirala: Ovaj registar će predstavljati sredstvo saznanja, identifikacije, operativnog nadzora ljudi koji su počinili krivična dela u sferi nedozvoljene trgovine drogom, odnosno mogli bismo da znamo lokaciju, kretanje, način na koji prometuju te droge, sredstva koja se koriste. Ovi podaci se mogu brzo preneti svim policijskim službenicima, drugim organizacijama koje primenjuju nadležni zakon u mestu odredišta. Po našem mišljenju, to predstavlja rešenje za prevenciju recidiva”.
Takođe u cilju suzbijanja upotrebe droga, Senat je, kao prvo veće, odbacio predlog zakona koji predviđa dekriminalizaciju posedovanja kanabisa u granicama od 3 grama za ličnu potrošnju. Predlog je imao za cilj da se krivične sankcije zamene kaznama za prekršaje između 200 evra i 600 evra.
