Sastanak za obnovu Ukrajine
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u sredu, na Konferenciji za obnovu Ukrajine, organizovanoj u Londonu, stvaranje evropskog fonda od 50 milijardi evra u narednim godinama, neophodnog za obnovu Ukrajine koju su moskovske trupe napale 24. februara 2022. godine. Šef Izvršnog odbora Zajednice kaže da Evropska unija ima dodatnu odgovornost prema Kijevu, imajući u vidu da tamošnje vlasti tvrde da su odlučne da vode svoju zemlju ka prijemu u Evropsku Uniju. Program zajednice će se finansirati na tri načina: evropskim grantovima, kreditima i novcem dobijenim od konfiskacije ruske imovine. Procene stručnjaka o troškovima rekonstrukcije već premašuju preko 300 milijardi funti i nastavljaju da rastu, pa će, pišu međunarodni mediji, biti neophodan i doprinos privatnog sektora.
Bogdan Matei, 22.06.2023, 13:02
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u sredu, na Konferenciji za obnovu Ukrajine, organizovanoj u Londonu, stvaranje evropskog fonda od 50 milijardi evra u narednim godinama, neophodnog za obnovu Ukrajine koju su moskovske trupe napale 24. februara 2022. godine. Šef Izvršnog odbora Zajednice kaže da Evropska unija ima dodatnu odgovornost prema Kijevu, imajući u vidu da tamošnje vlasti tvrde da su odlučne da vode svoju zemlju ka prijemu u Evropsku Uniju. Program zajednice će se finansirati na tri načina: evropskim grantovima, kreditima i novcem dobijenim od konfiskacije ruske imovine. Procene stručnjaka o troškovima rekonstrukcije već premašuju preko 300 milijardi funti i nastavljaju da rastu, pa će, pišu međunarodni mediji, biti neophodan i doprinos privatnog sektora.
I Sjedinjene Američke Države će pružiti dodatnu pomoć, vrednu 1,3 milijarde dolara, za ukrajinsku ekonomiju, posebno za njenu esencijalnu infrastrukturu — najavio je, takođe u Londonu, američki državni sekretar Entoni Blinken. Sastanku prisustvuje na desetine političkih lidera i privrednika iz celog sveta, a za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog to je bila još jedna prilika da se založi za približavanje svoje zemlje Evropskoj uniji i NATO-u. Rekonstrukcija Ukrajine, takođe kaže Zelenski, mora biti zasnovana na poverenju između partnera i na geopolitičkom kontekstu koji garantuje da se takvi sukobi više neće ponoviti.
U međuvremenu, broj ukrajinskih državljana koji su se posle izbijanja rata zaposlili u Rumuniji u sredu je dostigao novi rekord – izjavio je ministar rada u vladi Bukurešta Marijus Budaj. Prema njegovim rečima, na nacionalnom nivou zaključeno je 6.810 ugovora o radu za građane Ukrajine, što je najviši nivo od 24. februara 2022. godine do sada. Najviše Ukrajinaca zaposlenih u Rumuniji, 1.452, radi u prerađivačkoj industriji, a 1.181 u građevinarstvu. Još 737 je zaposleno u trgovini. Sa stanovišta oblasti u kojima su se opredelili za rad, najviše njih – 2.770 – našlo je posao u Bukureštu, a 418 u županiji Timiš (zapad).
Više od četiri i po miliona Ukrajinaca pobeglo je kroz Rumuniju sa puta ruskih invazionih trupa. Većina njih je nastavila ka zapadnoevropskim zemljama, ali je preko 85 hiljada izabralo da ostane ovde. Ukrajinci kažu da ih posebno jezička barijera – njihov slovenski jezik ima vrlo malo sličnosti sa romanskim rumunskim – sprečava da nađu posao i upišu svoju decu u školu, kako bi imali koristi od finansijske pomoći koju nudi rumunska država. Novi program koji su usvojile vlasti u Bukureštu za podršku izbeglicama obavezuje svakog člana porodice da radi, a decu da idu u rumunsku školu.