Generalni štrajk srednjoškolskih profesora (22.05.2023)
Nakon pandemije Kovida koja je udaljila jednu celu generaiju učenika od klasične nastave, rumunski obrazovni sistem sada potresa generalni štrajk srednjoškolskih profesora nezadovoljni politikom plata koalicione Vlade Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Generalnom štrajku pridružilo se više od 150 000 prosvetnih radnika i oko 60 do 70 000 didaktičkog i pomočnog osoblja. Štrajk će po mišljenju prosvetnih radnika trajati sve dok od Vlade neće dobiti kredibilni odgovor sa jasnim perspektivama za reševanje njihovih problema. U vreme inflacije koja je prošle godine premasila 15%, najdelikatiniji problem predstavljaju lični dohoci. Sindikalni lideri zahtevaju lični dohodak od oko 800 evra za profesora pripravnika i od 1400 evra za profesore na pragu penzionisanja. Nezadovoljstvo izazivaju i novi zakoni o obrazovanju i vaspitanju koje promoviše resorna ministarka Lidjija Deka. Na pitanje kada će se završiti ova skolška godine, sindikalni lideri kažu da Vlada treba da pronadje odgovor. Za vreme pregovora sa predstavnicima Vlade, predsednik Sindikalne federacije ,,Spiru Haret“ Marijus Nistor je izjavio: ,, Ja sam želeo, kao i mnogi drugi koji rade u obrazovnom sistemu, da do ovog štrajka ne dodje. Mi nismo želeli da štrajkujemo, ali smo bili prinudjeni. Nezadovoljstva su se gomilala i dužina štrajk zavisi od vladinog odgovora i želje naših kolega.
Bogdan Matei, 22.05.2023, 13:06
Nakon pandemije Kovida koja je udaljila jednu celu generaiju učenika od klasične nastave, rumunski obrazovni sistem sada potresa generalni štrajk srednjoškolskih profesora nezadovoljni politikom plata koalicione Vlade Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Generalnom štrajku pridružilo se više od 150 000 prosvetnih radnika i oko 60 do 70 000 didaktičkog i pomočnog osoblja. Štrajk će po mišljenju prosvetnih radnika trajati sve dok od Vlade neće dobiti kredibilni odgovor sa jasnim perspektivama za reševanje njihovih problema. U vreme inflacije koja je prošle godine premasila 15%, najdelikatiniji problem predstavljaju lični dohoci. Sindikalni lideri zahtevaju lični dohodak od oko 800 evra za profesora pripravnika i od 1400 evra za profesore na pragu penzionisanja. Nezadovoljstvo izazivaju i novi zakoni o obrazovanju i vaspitanju koje promoviše resorna ministarka Lidjija Deka. Na pitanje kada će se završiti ova skolška godine, sindikalni lideri kažu da Vlada treba da pronadje odgovor. Za vreme pregovora sa predstavnicima Vlade, predsednik Sindikalne federacije ,,Spiru Haret“ Marijus Nistor je izjavio: ,, Ja sam želeo, kao i mnogi drugi koji rade u obrazovnom sistemu, da do ovog štrajka ne dodje. Mi nismo želeli da štrajkujemo, ali smo bili prinudjeni. Nezadovoljstva su se gomilala i dužina štrajk zavisi od vladinog odgovora i želje naših kolega.
U replici premijer Nikolaje Čuka je istakao: ,,Vaspitanje, uz zdravstvo, je naš prioritet. Možemo da pronadjenmo rešenje. Ne možemo ostaviti decu na pragu ispita u neizvesnoj situaciji.“
Štrajk prosvenih radnika utiče i na političke blokade. Uskoro, u skladu sa protokolom o funkcionisanju koalicione Vlade, socijaldemoktarstki lider Marčel Čolaku treba da preuzme dužnost predsednika Vlade od liberala Nikolaja Čuke i da se preraspodele ministarski portfelji. Čolaku zahteva medjutim da se pregovori o novom kabinetu suspenduju dok se ne reše zahtevi sindikata. Štampa u Bukureštu naklonjena je ideji da nijedan politički tabor nije oduševljen preuzimanjem dužnosti predsednika Vlade, jer su i zdravstveni radnici najavili mogućnost prekida rada, a policajci traže i oni pravo na štrajk. Bez obzila na političku boju predstavnika vlasti ovi će bez sumnje snositi političke posledice aktutnih nezadovolstava već iduće godine, kada će se u Rumuniji održati evroparlamentarni, lokalni, zakonodavni i predsednički izbori.