Pažnja narodnih poslanika usmerena na zakone o obrazovanju (10.04.2023)
O reformi obrazovanja se razgovaralo više od tri decenije. Neke stvari su urađene, ali je većina započetih projekata bila kratkog veka, zbog čestih promena na vrhu resornog ministarstva. Za sprovođenje reform nedostajala je jedinstvena vizija koju su prihvatile glavne političke snage. Sada postoji šansa da se proširena koalicija, poput ove na vlasti, koja uključuje glavne leve i desne snage, PSD i PNL, dogovori o dugoročno važećem reformskom programu. Nedavno odobreni od strane vlade, nacrti novih zakona o obrazovanju stigli su u Poslanički dom. Oni su zasnovani na projektu Obrazovana Rumunija“, koji je pokrenuo predsednik Klaus Johanis, a za sprovođenje reformi u ovim zakonima biće izdvojeno više od 3 milijarde evra iz Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije. Koordinatorka predsedničkog projekta, Liđa Deka, trenutno se nalazi na čelu Ministarstva prosvete. Ona tvrdi da će obrazovni sistem biti usmeren na učenika i na stimulisanje njegovog potencijala. Zakon o visokom obrazovanju ima za cilj borbu protiv napuštanja univerziteta i podršku evropskoj saradnji rumunskih univerziteta. Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju uglavnom ima za cilj smanjenje napuštanja škole i funkcionalne nepismenosti, hroničnih problema u obrazovanju. Nacrt zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju predlaže uvođenje novih obaveznih ocenjivanja na kraju 2., 4. i 6. razreda iz predmeta Jezik i komunikologija i Matematika i prirodne nauke. Srednje škole će za 60% mesta moći da organizuju svoj prijemni konkurs, sa profilnim testovima, pored nacionalnog ocenjivanja, a maturski ispit imaće više testova. Nacrtom zakona o visokom obrazovanju predviđeno je i produženje trajanja univerzitetskih doktorskih studija na 4 godine, u odnosu na sadašnji rok koji je bio u trajanju od tri godine. Lideri koalicije obećavaju da će nove zakone usvojiti do kraja tekućeg zasedanja parlamenta. S druge strane, rumunske škole se suočavaju sa ozbiljnim problemom: povećanjem incidenata. Zbog toga je Ministarstvo prosvete saopštilo da je započelo konsultacije za pronalaženje najboljih rešenja u vezi sa nasiljem bilo koje prirode koje se dešava u školama. Ministarka Deka je istakla da je bezbednost svakog čoveka u obrazovnim jedinicama prioritet ministarstva koje vodi. Reakcija je usledila nakon dva događaja koja su skandalizovala javno mnjenje: pre nekoliko dana je učenik srednje škole iz Bukurešta nožem povredio na času profesora, a u školi u okrugu Prahova (jug) učenici od 13 godina seksualnim gestovima su za vreme časa uznemiravali profesorku i snimili incident. U prvom slučaju, učenik agresor je uhapšen, pod obrazloženjem da predstavlja opasnost za javnost, i smešten je u specijalnom centru za maloletnike. U drugom slučaju Školski inspektorat Prahova je preduzeo disciplinske mere, a policija je otvorila uviđaj.
Ştefan Stoica, 10.04.2023, 12:04
O reformi obrazovanja se razgovaralo više od tri decenije. Neke stvari su urađene, ali je većina započetih projekata bila kratkog veka, zbog čestih promena na vrhu resornog ministarstva. Za sprovođenje reform nedostajala je jedinstvena vizija koju su prihvatile glavne političke snage. Sada postoji šansa da se proširena koalicija, poput ove na vlasti, koja uključuje glavne leve i desne snage, PSD i PNL, dogovori o dugoročno važećem reformskom programu. Nedavno odobreni od strane vlade, nacrti novih zakona o obrazovanju stigli su u Poslanički dom. Oni su zasnovani na projektu Obrazovana Rumunija“, koji je pokrenuo predsednik Klaus Johanis, a za sprovođenje reformi u ovim zakonima biće izdvojeno više od 3 milijarde evra iz Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije. Koordinatorka predsedničkog projekta, Liđa Deka, trenutno se nalazi na čelu Ministarstva prosvete. Ona tvrdi da će obrazovni sistem biti usmeren na učenika i na stimulisanje njegovog potencijala. Zakon o visokom obrazovanju ima za cilj borbu protiv napuštanja univerziteta i podršku evropskoj saradnji rumunskih univerziteta. Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju uglavnom ima za cilj smanjenje napuštanja škole i funkcionalne nepismenosti, hroničnih problema u obrazovanju. Nacrt zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju predlaže uvođenje novih obaveznih ocenjivanja na kraju 2., 4. i 6. razreda iz predmeta Jezik i komunikologija i Matematika i prirodne nauke. Srednje škole će za 60% mesta moći da organizuju svoj prijemni konkurs, sa profilnim testovima, pored nacionalnog ocenjivanja, a maturski ispit imaće više testova. Nacrtom zakona o visokom obrazovanju predviđeno je i produženje trajanja univerzitetskih doktorskih studija na 4 godine, u odnosu na sadašnji rok koji je bio u trajanju od tri godine. Lideri koalicije obećavaju da će nove zakone usvojiti do kraja tekućeg zasedanja parlamenta. S druge strane, rumunske škole se suočavaju sa ozbiljnim problemom: povećanjem incidenata. Zbog toga je Ministarstvo prosvete saopštilo da je započelo konsultacije za pronalaženje najboljih rešenja u vezi sa nasiljem bilo koje prirode koje se dešava u školama. Ministarka Deka je istakla da je bezbednost svakog čoveka u obrazovnim jedinicama prioritet ministarstva koje vodi. Reakcija je usledila nakon dva događaja koja su skandalizovala javno mnjenje: pre nekoliko dana je učenik srednje škole iz Bukurešta nožem povredio na času profesora, a u školi u okrugu Prahova (jug) učenici od 13 godina seksualnim gestovima su za vreme časa uznemiravali profesorku i snimili incident. U prvom slučaju, učenik agresor je uhapšen, pod obrazloženjem da predstavlja opasnost za javnost, i smešten je u specijalnom centru za maloletnike. U drugom slučaju Školski inspektorat Prahova je preduzeo disciplinske mere, a policija je otvorila uviđaj.