Temišvar 1989, Temišvar 2023 (19.12.2022)
Temišvar će 2023. godine biti evropska prestonica kulture, počasna titula koju dodeljuje Parlament u Strazburu, svake godine, od 1985. godine, jednom ili više gradovima sa ciljem da se skrene pažnja na bogatstvo i raznolikost kultura na starom kontinentu. Godine 2007., kada je Rumunija primljena u Evropsku uniju, ovu titulu su dodelili Sibinju i Luksemburgu. U stvari, Sibinj je bio prvi grad u Rumuniji koji je proglašen evropskom kulturnom prestonicom, postajući sve atraktivniji sa turističke tačke gledišta. U nedelji koja se završila, pokrenut je program događaja za 2023. godinu, a Temišvar je animirao desetine projekata. Kalendar predlaže, tokom cele godine, prosečno 30 projekata nedeljno. Sledeća godina je istorijska šansa za grad, ali i za Rumuniju. To je šansa naše transformacije kao grada, zajednice i zemlje. I voleo bih da se, godinama od sada, osvrnemo na 2023. godinu i kažemo da ova titula nije samo transformisala kulturni život grada, već je transformisala ceo grad“, rekao je gradonačelnik Dominik Fric. Naredne godine u realizaciji kulturnog programa učestvovaće više od 2.500 umetnika, od kojih nekoliko stotina internacionalnih umetnika koji će stići na scene i u izložbene sale grada na Begi. Biće prisutni i dobitnici Nobelove nagrade za književnost poput Orhana Pamuka, Olge Tokarčuk ia Petera Sloterdajka, možda najpoznatijeg nemačkog savremenog filozofa koji će razgovarati sa Andrejem Užikom. Nastupiće dečiji hor Singing Moellenbeek iz Brisela, plesna kompanija Kameleon Kompani iz Mančestera, pozorišna družina Rimini Protokoll, kao i orkestri iz Gere i Kelna. Kolektivni umetnici kao što su The Belfast Ensemble ili klavir Holanđanina Joepa Bevinga će oživeti atmosferu. Tu su i rumunski umetnici poznati širom sveta, prisutni na bijenalima Brankuši, Brauner i savremene umetnosti, na koncertima pod dirigentskom palicom Kristijana Mačelarua i Gabrijela Bebešelea, u produkcijama u režiji Andreja Šerbana ili u postavci Adine Pintilije, koja je predstavljala Rumunija u okviru Bijenala savremene umetnosti u Veneciji. S druge strane, ovih dana u Temišvaru se nastavljaju manifestacije posvećene 33. godišnjici antikomunističke revolucije iz decembra 1989. One obuhvataju predstave, projekcije kratkih filmova u školama, sa filmovima mladih do 20 godina, koncerte, bogosluženja, polaganje venaca. Signal Revolucije protiv komunističkog režima u Rumuniji dat je 16. decembra 1989. godine u Temišvaru, odakle se potom proširio na prestonicu i druge gradove. U utorak, 20. decembra, obeležava se Dan pobede, kada je Temišvar proglašen prvim rumunskim gradom slobodnim od komunizma.
Leyla Cheamil, 19.12.2022, 15:12
Temišvar će 2023. godine biti evropska prestonica kulture, počasna titula koju dodeljuje Parlament u Strazburu, svake godine, od 1985. godine, jednom ili više gradovima sa ciljem da se skrene pažnja na bogatstvo i raznolikost kultura na starom kontinentu. Godine 2007., kada je Rumunija primljena u Evropsku uniju, ovu titulu su dodelili Sibinju i Luksemburgu. U stvari, Sibinj je bio prvi grad u Rumuniji koji je proglašen evropskom kulturnom prestonicom, postajući sve atraktivniji sa turističke tačke gledišta. U nedelji koja se završila, pokrenut je program događaja za 2023. godinu, a Temišvar je animirao desetine projekata. Kalendar predlaže, tokom cele godine, prosečno 30 projekata nedeljno. Sledeća godina je istorijska šansa za grad, ali i za Rumuniju. To je šansa naše transformacije kao grada, zajednice i zemlje. I voleo bih da se, godinama od sada, osvrnemo na 2023. godinu i kažemo da ova titula nije samo transformisala kulturni život grada, već je transformisala ceo grad“, rekao je gradonačelnik Dominik Fric. Naredne godine u realizaciji kulturnog programa učestvovaće više od 2.500 umetnika, od kojih nekoliko stotina internacionalnih umetnika koji će stići na scene i u izložbene sale grada na Begi. Biće prisutni i dobitnici Nobelove nagrade za književnost poput Orhana Pamuka, Olge Tokarčuk ia Petera Sloterdajka, možda najpoznatijeg nemačkog savremenog filozofa koji će razgovarati sa Andrejem Užikom. Nastupiće dečiji hor Singing Moellenbeek iz Brisela, plesna kompanija Kameleon Kompani iz Mančestera, pozorišna družina Rimini Protokoll, kao i orkestri iz Gere i Kelna. Kolektivni umetnici kao što su The Belfast Ensemble ili klavir Holanđanina Joepa Bevinga će oživeti atmosferu. Tu su i rumunski umetnici poznati širom sveta, prisutni na bijenalima Brankuši, Brauner i savremene umetnosti, na koncertima pod dirigentskom palicom Kristijana Mačelarua i Gabrijela Bebešelea, u produkcijama u režiji Andreja Šerbana ili u postavci Adine Pintilije, koja je predstavljala Rumunija u okviru Bijenala savremene umetnosti u Veneciji. S druge strane, ovih dana u Temišvaru se nastavljaju manifestacije posvećene 33. godišnjici antikomunističke revolucije iz decembra 1989. One obuhvataju predstave, projekcije kratkih filmova u školama, sa filmovima mladih do 20 godina, koncerte, bogosluženja, polaganje venaca. Signal Revolucije protiv komunističkog režima u Rumuniji dat je 16. decembra 1989. godine u Temišvaru, odakle se potom proširio na prestonicu i druge gradove. U utorak, 20. decembra, obeležava se Dan pobede, kada je Temišvar proglašen prvim rumunskim gradom slobodnim od komunizma.