Socijalne mere u pripremi (21.9.2022)
Hitna Vladina uredba o ograničavanju cena energenata ušla je u raspravu u specijalizovanim komisijama Senata u Bukureštu. Najverovatnije će dokument biti izmenjen u zakonodavnom telu, s obzirom da su i predstavnici vlasti i opozicije podneli amandmane na vladin nacrt. Što se tiče oblasti aktivnosti koje će imati koristi od ograničene cene, lider Socijal-demokratske partije (PSD), Marčel Čolaku kaže: Već smo dogovorili izmene za verske institucije, za javne službe, odnosno vodovodna preduzeća, ali i za transportna preduzeća i imajući u vidu da fabrike generičkih lekova imaju ograničenu cenu za lekove. Ako ne intervenišemo, ti lekovi će nestati sa rumunskog tržišta“. Iz opozicije, Unija Spasite Rumuniju (USR) predlaže gornju granicu rata potrošnje prema tekućoj mesečnoj potrošnji, a ne prema prošlogodišnjoj. Poslanica Kristina Pruna: Predložila sam kroz amandman da za prvih 100 fakturisanih kilovata po satu ljudi plaćaju 0,68 leja po kilovat/satu, a zatim između 101 i 255 kilovata po satu da im se naplaćuje 0,8 po kilovat/satu, a ono što prelazi 255 kilovata/satu da se fakturiše po ugovorenoj ceni“. Sa svoje strane, predstavnici partije Snaga desnice, takođe u opoziciji, skreću pažnju da je jedna od mera koja se mora ispraviti u uredbi vraćanje na plafon potrošnje od 300 kWh mesečno, a ne 255 kWh, kako je predložila Vlada. Smanjenje potrošnje podstiče uredba o ograničavanju cena energenata, kaže ministar energetike, Virdžil Popesku. U vezi sa veoma velikim računima o kojima se govori u javnom prostoru, kaže da situaciju moraju da provere nadležni u ovoj oblasti. Konačni izveštaj o uredbi trebalo bi da bude podnet sledeće nedelje, a konačnu odluku doneće Poslanički dom. S druge strane, stranke u vladajućoj koaliciji dogovorile su se da do kraja godine produže subvenciju cene na pumpi za gorivo – najavio je lider PSD-a Marčel Čolaku. On je to pojašnjenje izneo u kontekstu u kom aktuelna uredba, kojom država subvencioniše 50 bani po litru benzina ili dizel goriva, ističe krajem ovog meseca. Sa svoje strane, ministar rada Marijus Budai izjavio je da je ministarstvo koje vodi započelo razgovore sa socijalnim partnerima, poslodavcima i sindikatima o povećanju minimalne bruto zarade u zemlji od početka sledeće godine. Razgovori se vode nakon što je Evropski parlament usvojio direktivu o minimalnoj plati u Uniji prema kojoj su države članice dužne da radnicima obezbede pristojan život. Ministar je rekao i da bi penzije od 1. januara 2023. godine mogle da se povećaju za najmanje 10%. Konkretna rasprava o tome vodiće se kada bude završen budžet za narednu godinu, nacrt koji Vlada namerava da uputi Parlamentu na raspravi u novembru.
Mihai Pelin, 21.09.2022, 13:20
