Novine i problemi nove školske godine 05.09.2022
Skoro tri miliona predškolaca i đaka iz Rumunije u ponedeljka se vratilo u školske klupe. Zbog straha stručnjaka da bi ponovno otvaranje škola moglo da izazove novi talas epidemije KOVID-19, Ministarstvo zdravlja je ponovilo preporuke u vezi nošenja zaštitnih maski u zatvorenim i prepunim prostorima. Nastavnici imaju obavezu da identifikuju bolesne učenike i uputie ih u lekarsku ordinaciju. Sve slučajeve zaraze novim korona virusom nastavnici ili roditelji moraju prijaviti upravi školske jedinice.
Bogdan Matei, 05.09.2022, 13:09
Takodje lekari preporučuju što češće pranje ruku, kao i svakodnevnu dezinfekciju površina i predmeta sa kojima deca često dolaze u kontakt.
Nova školska godina donosi i novine, o čemu je odlučilo resorno ministarstvo i bar delimično, loše primljeno od nastavnika, učenika i roditelja. Umesto do sada uobičajena dva semestra, biće zamenjena sa pet modula u kojima je rasporedjeno nastavno gradivo i koji će se smenjivati sa pet raspusta. Teze više neće biti obavezne, a umesto semestralnih proseka za svaki predmet od ove školske godine biće jedan godišnji. Druga izmena koja će stupiti na snagu odnosi se na ukidanje odredbi u vezi sa isključenjem učenika. Ova mera se zadržava samo za srednje obrazovanje, koje je fakultativno.
Od ove školske godine prosek ocena od petog do osmog razreda biće eliminisan za obračun bodova za prijem u srednju školu. Novine su samo deo paketa reformi koje promoviše liberalni ministar obrazovanja koalicione vlade PSD-PNL-UDMR (Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji) Sorin Kmpeanu. Ličnost koja relativno dugo obavlja funkciji ministra prosvete, a koja je imala desetine nosilaca u tri decenije postkomunizma. Ministar je žestoko kritikovan od strane ljudi u sistemu, od akademika do nastavnika iz provincija, od rektora univerziteta do studentskih udruženja. Peticije sa desetinama hiljada potpisa, u kojima se traži njegova ostavka prikupljene su, relativno brzo.
Nervoza i frustracija u sistemu evidentna je i prema poslednjem istraživanju organizacije World Vision. Dva od tri rumunska nastavnika ističu da je školski program i dalje preopterećen, a napuštanje škole i ove godine ostaje nerešen problem. Zbog siromaštva, 35% tinejdžera nema neophodan pribor i knjige za školu. Svaki deseti roditelj ne upiše najmanje jedno dete u školu, privremeno ili trajno, zbog troškova. Polovina nastavnika navodi da je zaprepašćena koliko roditelja ne utiču i nisu uključeni u obrazovanje njihove dece. 65% kaže da je potrebno više novca za školske laboratorije i za prostore namenjene sportskim aktivnostima.
Sve u svemu, depresivan pejzaž Obrazovane Rumunije“, naziv programa koji je pokrenut pre mnogo godina i koji je pokrenuo predsednik Klaus Johanis, nekadašnji profesor fizike u školi u Sibinju.
