Iznenađujući ekonomski rast Rumunije
Ekonomija Rumunije je u prvom semestru ove godine porasla za 5,8%, u poređenju sa istim periodom iz 2021. godine, saopštio je Nacionalni Institut za Statistiku, čime je iznenadio stručnjake. Istovremeno, u drugom tromesečju bruto domaći proizvod je zabeležio rast od 2,1% u odnosu na prethodno tromesečje. Konačno, u poređenju sa istim tromesečjem iz 2021. godine, bruto domaći proizvod je u istom periodu 2022. godine povećan za 5,3%.
Ştefan Stoica, 18.08.2022, 14:18
Dobre vesti potvrđene su i u Briselu: Rumunija je, među članicama Evropske Unije za koje postoji podaci, zabeležila drugi najznačajniji napredak privrede u drugom tromesečju 2022. godine, u odnosu na prethodna tri meseca, od 2,1%. Rumuniju je nadmašila samo Holandija, čiji je rast bio za isti period od 2,6%. Ekonomski rast su zabeležile i Švedska, Španija, Mađarska i Bugarska, dok su pad zabeležile Poljska, Letonija, Litvanija i Portugalija.
U poređenju sa drugim tromesečjem prošle godine, bruto domaći proizvod je porastao za 3,9% u evrozoni i za 4% u Evropskoj Uniji, između aprila i juna 2022. godine, pri čemu se sve zemlje članice Evropske Unije za koje su dostupni podaci zabeležile porast. Eurostat potvrđuje, kad je reč o Rumuniji, godišnji porast od 5,3% u drugom tromesečju 2022. godine, nakon godišnjeg rasta od 6,4% u prva tri meseca.
Ekonomija je snažno porasla u drugom tromesečju, uprkos pesimističnim očekivanjima, beleži časopis Financiar“, napominjući, međutim, da ekonomisti u poslednje vreme pokazuju da vole da budu iznenađeni. Institucije koje vrše ekonomske analize povećale su prognoze rasta rumunske ekonomije u poslednjim mesecima. Na primer, Evropska Komisija je u letnjoj prognozi povećala procenu za celu 2022. godinu sa 2,6% na 3,9%, zahvaljujući solidnom rastu u prvom tromesečju, primećuje ranije citirani časopis.
Najveće iznenađenje je rast od 2,1% u drugom tromesečju, smatraju analitičari. Uz sve što se dešava, ovo je izuzetan rezultat“ rekao je za časopis FInanciar“ ekonomista Aurelijan Dokija. Ovo je veoma veliko iznenađenje za nas, ali je i još veće iznenađenje za tržište“, kaže Jonuc Dumitru, glavni ekonomista važne privatne banke. Industrija, koja čini 20% bruto domaćeg proizvoda, sredinom godine je u minusu, gradnja se jedva odvija, poljoprivreda će zbog suše imati negativan doprinos bruto domaćem proizvodu, a potrošnja u domaćinstvima je povećana za preko 3%. I šta je onda objašnjenje, pita se časopis Financiar“.
Ekonomista Laurian Lungu smatra da glavni efekat dolazi od indeksa cena i, delimično, od investicija. Važno je šta će se desiti u drugoj polovini godine, smatra Laurian Lungu. On ocenjuje da ekonomija nije ušla u period kontrakcije, međutim, iako ima zapošljavanja, povećanje plata je ispod nivoa inflacije, koja je dostigla skoro 15% i uticaće na potrošnju.