Mere za primenu Nacionalnog plana za oporavak i rezilienciju
Vlada u Bukureštu, usvojila je, u četvrtak, poslednji normativni akt da bi sledeće nedelje dostavila Evropskoj komisiji prvi zahtev za finansiranje iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju u vrednosti od 3 milijarde evra. Reč je o usvajanju mehanizma koji će se primeniti kada se otkriju nezakonite radnje u upravljanju fondovima iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju. Ovo je treći uslov koji je morao biti ispunjen da bi Rumunija mogla da konkuriše za finansiranje. Prvi uslov se odnosi na mehanizme za kontrolu i verifikaciju ispunjenosti prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i rezilijenciju, a drugi uslov je učitavanje na platformu Komisije 21-ne prekretnice ostvarene do kraja prošle godine. Kada je reč o normativnom aktu koji je Vlada usvojila u četvrtak, ministar evropskih fondova Marčel Bološ je precizirao da će sve nepravilnosti biti sankcionisane shodno nacionalnom zakonodavstvu. Marčel Bološ: Veoma je važno da korisnici Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije upamte da više nećemo imati finansijske korekcije kao u slučaju kohezione politike. A što se tiče nepravilnosti, one će biti tretirane iz perspektive nacionalnog zakonodavstva i biće utvrđene novčane ili druge sankcije koje su predviđene za nepravilnosti u nacionalnom zakonodavnom sistemu,,. Marčel Bološ je takođe naveo da se Nacionalni plan za oporavak i rezilijenciju sprovodi sa velikim poteškoćama, zbog brojnih prekretnica i ciljeva. Međutim, ministar priznaje da u odsustvu mehanizma za verifikaciju načina na koji su ispunjeni ciljevi u Nacionalnom planu za oporavak i rezilijenciju, Evropska komisija može blokirati sredstva. Marčel Bološ: Politika kohezije, ali i Nacionalni plan oporavka i rezilijencije zahtevaju da svaki od budžeta bude zasnovan na sistemu upravljanja i kontrole. U suprotnom, Rumunija rizikuje čak i da prekine svoje operativne programe. Komisija ima pravo da to zatraži u slučaju da ovi sistemi upravljanja i kontrole ne funkcionišu u skladu sa zahtevima i standardima EU.,, Shodno Vladi, Bukurešt će do kraja godine putem Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, dobiti 10 milijardi evra, novac koji će obezbediti nastavak reformi i investicija u zemlji. Rumunija će do kraja 2026. dobiti nešto više od 29 milijardi evra od EU. U obliku grantova i zajmova, novac će ići za investicije i reforme, za promovisanje zelene tranzicije i digitalne tranzicije, kao i za jačanje rezilijencije i kohezije.
Daniela Budu, 27.05.2022, 15:57
Vlada u Bukureštu, usvojila je, u četvrtak, poslednji normativni akt da bi sledeće nedelje dostavila Evropskoj komisiji prvi zahtev za finansiranje iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju u vrednosti od 3 milijarde evra. Reč je o usvajanju mehanizma koji će se primeniti kada se otkriju nezakonite radnje u upravljanju fondovima iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju. Ovo je treći uslov koji je morao biti ispunjen da bi Rumunija mogla da konkuriše za finansiranje. Prvi uslov se odnosi na mehanizme za kontrolu i verifikaciju ispunjenosti prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i rezilijenciju, a drugi uslov je učitavanje na platformu Komisije 21-ne prekretnice ostvarene do kraja prošle godine. Kada je reč o normativnom aktu koji je Vlada usvojila u četvrtak, ministar evropskih fondova Marčel Bološ je precizirao da će sve nepravilnosti biti sankcionisane shodno nacionalnom zakonodavstvu. Marčel Bološ: Veoma je važno da korisnici Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije upamte da više nećemo imati finansijske korekcije kao u slučaju kohezione politike. A što se tiče nepravilnosti, one će biti tretirane iz perspektive nacionalnog zakonodavstva i biće utvrđene novčane ili druge sankcije koje su predviđene za nepravilnosti u nacionalnom zakonodavnom sistemu,,. Marčel Bološ je takođe naveo da se Nacionalni plan za oporavak i rezilijenciju sprovodi sa velikim poteškoćama, zbog brojnih prekretnica i ciljeva. Međutim, ministar priznaje da u odsustvu mehanizma za verifikaciju načina na koji su ispunjeni ciljevi u Nacionalnom planu za oporavak i rezilijenciju, Evropska komisija može blokirati sredstva. Marčel Bološ: Politika kohezije, ali i Nacionalni plan oporavka i rezilijencije zahtevaju da svaki od budžeta bude zasnovan na sistemu upravljanja i kontrole. U suprotnom, Rumunija rizikuje čak i da prekine svoje operativne programe. Komisija ima pravo da to zatraži u slučaju da ovi sistemi upravljanja i kontrole ne funkcionišu u skladu sa zahtevima i standardima EU.,, Shodno Vladi, Bukurešt će do kraja godine putem Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, dobiti 10 milijardi evra, novac koji će obezbediti nastavak reformi i investicija u zemlji. Rumunija će do kraja 2026. dobiti nešto više od 29 milijardi evra od EU. U obliku grantova i zajmova, novac će ići za investicije i reforme, za promovisanje zelene tranzicije i digitalne tranzicije, kao i za jačanje rezilijencije i kohezije.
