Otpad, večiti problem Rumunije
Rumunija je logistički zatrpana ilegalnim uvozom otpada, s obzirom na to da stotine pošiljki svakodnevno ulaze u zemlju — ističe Nacionalna Agencija za Zaštitu Životne Sredine. Institucija je prošle godine uspela da izvrši samo 3000 carinskih kontrola, što je rezultiralo četrdeset i jednim krivičnim delom. U međuvremenu, velike količine uvezenog otpada završavaju na deponijama u Rumuniji, gde je taksa na deponiju mnogo niža nego u zapadnoj Evropi. Jedno od rešenja bi bilo da se ova taksa dovede na nivo koji je uporediv s onim na Zapadu, ali i da se pojačaju kontrole i da se krivci drastičnije kažnjavaju — kažu komesari Nacionalne Agencije za Zaštitu Životne Sredine.
Mihai Pelin, 17.05.2022, 11:59
Samo u prva četiri meseca ove godine provereno je više od 1000 pošiljki otpada. Neke od njih su zaustavljene na ulazu u zemlju, a za druge su sastavljeni krivični zapisnici i date novčane kazne. Najčešći problemi u prenosu otpada su netačno popunjavanje podataka u dokumentima koji prate pošiljke ili neslaganje između deklarisanog i stvarnog u tim pošiljkama.
S druge strane, po prvi put je podneta krivična prijava za krivično delo zakopavanja otpada. Ministarstvo za životnu sredinu saopštilo je da su, nakon kontrole izvršene početkom meseca u sortirnici u Sektoru 3 u Bukureštu, u firmi koja upravlja otpadom a koja je vlasništvu gradske kuće, komesari Nacionalne Agencije za Zaštitu Životne Sredine identifikovali teren od oko 4000 kvadratnih metara na čijoj je površini bilo jasnih znakova zakopavanja građevinskog otpada pomešanog sa plastičnim, keramičkim i drvenim otpadom. Rad bez ekološke dozvole kažnjen je sa oko 6.000 evra.
Podsećamo da je Skupština izglasala zakon kojim se pokušava zaustavljanje nelegalnog spaljivanja ili zakopavanja otpada. Zakonodavni akt, koji treba da promulgira šef države, sadrži veoma oštre mere koje se tiču i kompanija i stanovništva, a uključuju i kazne zatvora od 3 do 5 godina, što su najstrože kazne koje je Rumunija ikada imala po ovom pitanju. Inicijatori projekta zakona podsećaju da zaustavljanje ili bar umanjenje ilegalnog paljenja otpada je od izuzetne važnosti za zdravlje građana.
Jedna evropska studija ukazuje na izuzetno opasnu stvarnost. Jednom spaljena, plastika iz uređaja i elektronike postaje do 4000 puta toksičnija od dima zapaljenog drveta. Nažalost, u Rumuniji je rasprostranjen fenomen spaljivanja materijala da bi se izvukli metali, radi njihove prodaje, što se praktikuje u domaćinstvima širom zemlje, a što utiče na životnu sredinu i javno zdravlje, kažu potpisnici zakona.
Od 2019. godine do sada spaljeno je više od 870 tona otpada, od čega veliki deo čine kompozitni materijali koji se koriste za dobijanje metala. U Rumuniji svake godine preko 29.000 ljudi prerano urme, od uzroka povezanih sa zagađenjem.
