NATO i odvraćanje Rusije 17.03.2022
Dok ruska vojska nastavlja agresiju na Ukrajinu, u Briselu su ministri odbrane NATO-a odlučili da konkrentnim merama dugoročno konsoliduju poziciju Alijanse, posebno na istočnom krilu, ukljućujući i u Rumuniji. Razlog takve odluke sublimirao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg: ne treba potcenjivati spremnost Rusije da upotrebi silu, niti zaboraviti da ima nuklearnu bombu.
Roxana Vasile, 17.03.2022, 12:54
Dok ruska vojska nastavlja agresiju na Ukrajinu, u Briselu su ministri odbrane NATO-a odlučili da konkrentnim merama dugoročno konsoliduju poziciju Alijanse, posebno na istočnom krilu, ukljućujući i u Rumuniji. Razlog takve odluke sublimirao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg: ne treba potcenjivati spremnost Rusije da upotrebi silu, niti zaboraviti da ima nuklearnu bombu.
Njegov zamenik, Rumun Mirčea Džoana objasnio je da ova nova pozicija Alijanse nije znak neposrednog sukoba sa Ruskom Federacijom, već ima obeshrabrujuću ulogu. Novo vojno pozicioniranje NATO-a na istoku podrazumevalo bi znatno povećan broj kopnenih snaga za brzo reagovanje, sa odgovarajućom opremom, više vazduhoplovnih snaga, pojačanu protivvazdušnu i antibalističku odbranu, nosače aviona, podmornice i više brodova. Takođe, biće ojačana I sajber odbrana.
U Alijansi postoji jedinstvo u vezi sa odlukom da se ne šalju vojne snage ili avioni u Ukrajinu radi sprovođenja zone zabrane letova nad ukrajinskim nebom. Tom odlukom, NATO želi da spreči da se rat koji vodi Vladimir Putin ne proširi između dva nuklearna bloka. Umesto toga, ministri odbrane su odlučili da finansijski, humanitarno I vojno nastave da pomažu Vladu Kijeva, kao što su činili do sada, što je omogućilo Ukrajini da pruži otpor ruskoj invaziji. Što se tiče obeshrabrivanja eventualnih namera Moskve da proširi sukob van granica Ukrajine, borbena grupa NATO-a u Rumuniji će uskoro biti potpuno operativna.
Zamenik Generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana rekao je da će konačna odluka za veličinu I za mogući trajni status novih borbenih trupa na istoku, biti doneta na samitu saveznika u junu. Do tada, pošto se čitava bezbednosna situacija u Evropi promenila, članice Alijanse su pozvane da u odbranu ulažu najmanje 2% bruto domaćeg proizvoda. Nedavno je Rumunija, koja već dugi niz godina izdvaja ovaj procenat za vojni sektor, odlučila da ga poveća na 2,5%. Ukratko, NATO ne predviđa ruski napad na teritoriju Alijanse, pogotovo što je 75% ruskih snaga koncentrisano u Ukrajini, bez značajnijih rezultata. Jens Stoltenberg je još jednom upozorio da NATO neće tolerisati bilo kakve napade na suverenitet ili teritorijalni integritet bili koje od država članica alijanse i pozvao predsednika Putina da odmah zaustavi rat i započne diplomatske razgovore.