O putnoj infrastrukturi i voznom parku
Rumunska putna infrastruktura ne stoji najbolje po pitanju autoputeva, koji trenutno imaju skoro 950 kilometara. Zapravo, gustina autoputeva je jedna od najnižih u Evropi, merena po površini zemlje. Prošle godine mreža brzih puteva obogaćena je za oko 30 kilometara. Ove godine nadležni planiraju da nastave širenje mreže autoputeva.
Leyla Cheamil, 08.02.2022, 11:39
Rumunska putna infrastruktura ne stoji najbolje po pitanju autoputeva, koji trenutno imaju skoro 950 kilometara. Zapravo, gustina autoputeva je jedna od najnižih u Evropi, merena po površini zemlje. Prošle godine mreža brzih puteva obogaćena je za oko 30 kilometara. Ove godine nadležni planiraju da nastave širenje mreže autoputeva.
U ponedeljak je potpisan ugovor za projektovanje i izgradnju tronsona 2 autoputa A1 Sibinj-Pitešti sa preduzetnikom iz Turske, građevinskom kompanijom sa iskustvom u ovoj oblasti. Dužine od skoro 32 kilometara, tronson Bojica-Kornetu je prva deonica autoputa u Rumuniji koja ulazi u planinsko područje, a troškovi su procenjeni na oko 840 miliona evra. Ovo je deonica koja ima 49 mostova i vijaduktova, sedam tunela i jedan ekodukt za velike sisare. Izvođač radova ima na raspolaganju 18 meseci za projektovanje i 50 meseci za izgradnju.
Trenutno su u toku radovi na jednom od najiščekivanijih autoputeva u Rumuniji, na tronsonu 1 Sibinj-Bojica, dužine 13 kilometara, uz obećanje građevinara da će deonica biti gotova u decembru. Prošle godine počeli su radovi i na deonici 5 Pitešti-Kurtja de Arđeš, dužine 30 kilometara, sa rokom do 2025. godine. Ministar saobraćaja Sorin Grindjanu je takođe najavio da je imao radni sastanak sa srpskom stranom na temu izgradnje budućeg autoputa Temišvar-Beograd. Sorin Grindjanu je precizirao da će sporazum biti potpisan krajem marta, kako bi se ušlo u naredne faze projekta.
S druge strane, u utorak počinju vladini programi obnove voznog parka za fizička lica, takozvani Rabla plus“ i Rabla klasik“. Što se tiče Rabla klasik“ premija za rashod je oko 1 200 evra za polovni, odnosno oko 1 800 evra za dva polovna automobila. Programom je predviđeno da se dodaju jedan ili dva eko-bonusa u vrednosti od oko 300 evra, ako su rashodovana vozila starija od 15 godina i ako imaju normu zagađenja Euro 3 ili nižu. Još jedan eko-bonus je od oko 600 evra, ako se kupuje vozilo sa hibridnim pogonskim sistemom.
U slučaju programa Rabla plus“ uvedena je obaveza rashodovanja polovnih automobila za kupovinu novog. Istovremeno, za svako novo vozilo postoji mogućnost rashoda najviše dva polovna vozila. Za čisto električnu ili hidrogensku verziju, eko-tiket je oko 10 000 evra, a kad se rashoduju dva automobila može se dostići oko 11 000 evra. U slučaju oba državna programa, iznos finansiranja ne može biti veći od 50% prodajne cene novokupljenog vozila.
