Konsolidovano prisustvo NATO-a na istočnom boku (21.01.2022)
Vojne tenzije na rusko-ukrajinskoj granici su u središtu razgovora zapadnih i ruskih zvaničnika o pronalaženju mirnog rešenja. Rusija je dostavila SAD i NATO spisak bezbednosnih zahteva za koje nije postignut napredak u prošlonedeljnim razgovorima. Moskva poriče da namerava da izvrši invaziju na susednu zemlju, ali je rasporedila skoro 100.000 vojnika u blizini ukrajinskih granica. Portparol Kremlja je rekao da pretnje SAD da će Rusiji biti uvedene drastične sankcije nisu pomogle da se situacija u Evropi ublaži. Američki predsednik Džo Bajden je u četvrtak uverio da će se svaki ulazak ruskih trupa u Ukrajinu smatrati invazijom“, što bi, prema rečima lidera Bele kuće, dovelo do oštrog i koordinisanog ekonomskog odgovora. Sa svoje strane, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su zapadne sile ujedinjene pred Rusijom i da im to jedinstvo daje snagu koju Moskva nema i ne može da izjednači. Francuska je pak, glasom predsednika Emanuela Makrona, objavila spremnost da sa trupama učestvuje u NATO-u, da brani zemlje istočne Evrope čiju bezbednost ugrožava Rusija. Šef francuske države je pomenuo ime Rumunije, gde bi se odlučivalo o pojačanom prisustvu trupa Severnoatlantske alijanse. Mi ćemo se više angažovati u NATO-u i preuzeti odgovornost za napredne misije prisustva, posebno u Rumuniji, ako se tako odluči“, rekao je Emanuel Makron. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najave američkog i francuskog predsednika o dostupnosti učešća u pojačanom vojnom prisustvu u Rumuniji, ukoliko se bezbednosna situacija još više pogorša. Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, je sa svoje strane istakao da su saopštenja čelnika Bele kuće i Jelisejske palate izuzetno značajna i da predstavljaju dokaz solidarnosti i snažnog opredeljenja dve zemlje za Rumuniju. Bogdan Auresku je potvrdio da ove najave predstavljaju konkretne rezultate nekih diplomatskih napora i akcija koje su nedavno preduzeli predsednik Rumunije, rumunska diplomatija, drugi rumunski čelnici. Šef diplomatije u Bukureštu je istakao da je posvećenost SAD od posebnog značaja za evroatlantsku bezbednost u celini, čiji je deo i crnomorski region. Bogdan Auresku je istakao potrebu da se nastave, na koherentan i jedinstven način, napori da se ojača saveznička pozicija odvraćanja i odbrane na istočnom boku. U tom kontekstu, on je naglasio da neopravdana pretnja silom i pokušaji podrivanja trenutnih parametara evropske bezbednosti ostaju neprihvatljivi.
Leyla Cheamil, 21.01.2022, 22:16
Vojne tenzije na rusko-ukrajinskoj granici su u središtu razgovora zapadnih i ruskih zvaničnika o pronalaženju mirnog rešenja. Rusija je dostavila SAD i NATO spisak bezbednosnih zahteva za koje nije postignut napredak u prošlonedeljnim razgovorima. Moskva poriče da namerava da izvrši invaziju na susednu zemlju, ali je rasporedila skoro 100.000 vojnika u blizini ukrajinskih granica. Portparol Kremlja je rekao da pretnje SAD da će Rusiji biti uvedene drastične sankcije nisu pomogle da se situacija u Evropi ublaži. Američki predsednik Džo Bajden je u četvrtak uverio da će se svaki ulazak ruskih trupa u Ukrajinu smatrati invazijom“, što bi, prema rečima lidera Bele kuće, dovelo do oštrog i koordinisanog ekonomskog odgovora. Sa svoje strane, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su zapadne sile ujedinjene pred Rusijom i da im to jedinstvo daje snagu koju Moskva nema i ne može da izjednači. Francuska je pak, glasom predsednika Emanuela Makrona, objavila spremnost da sa trupama učestvuje u NATO-u, da brani zemlje istočne Evrope čiju bezbednost ugrožava Rusija. Šef francuske države je pomenuo ime Rumunije, gde bi se odlučivalo o pojačanom prisustvu trupa Severnoatlantske alijanse. Mi ćemo se više angažovati u NATO-u i preuzeti odgovornost za napredne misije prisustva, posebno u Rumuniji, ako se tako odluči“, rekao je Emanuel Makron. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najave američkog i francuskog predsednika o dostupnosti učešća u pojačanom vojnom prisustvu u Rumuniji, ukoliko se bezbednosna situacija još više pogorša. Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, je sa svoje strane istakao da su saopštenja čelnika Bele kuće i Jelisejske palate izuzetno značajna i da predstavljaju dokaz solidarnosti i snažnog opredeljenja dve zemlje za Rumuniju. Bogdan Auresku je potvrdio da ove najave predstavljaju konkretne rezultate nekih diplomatskih napora i akcija koje su nedavno preduzeli predsednik Rumunije, rumunska diplomatija, drugi rumunski čelnici. Šef diplomatije u Bukureštu je istakao da je posvećenost SAD od posebnog značaja za evroatlantsku bezbednost u celini, čiji je deo i crnomorski region. Bogdan Auresku je istakao potrebu da se nastave, na koherentan i jedinstven način, napori da se ojača saveznička pozicija odvraćanja i odbrane na istočnom boku. U tom kontekstu, on je naglasio da neopravdana pretnja silom i pokušaji podrivanja trenutnih parametara evropske bezbednosti ostaju neprihvatljivi.