Prima pagină » Actualitate » 32 godine od pada režima Nikolaja Čaušeskua (2212.2021)

32 godine od pada režima Nikolaja Čaušeskua (2212.2021)

Prvi protesti protiv komunističkog režima počeli su Temišvaru 16. decembra, da bi se ubrzo pobuna proširila na skoro sve rumunske gradove. U Bukureštu pobuna je dostigla vrhunac 22. decembra kada je diktator Nikolaje Čaušesku sa suprugom Elenom pokušao helikopterom da pobegne sa krova zgrade Centralnog komiteta Komunističke partije. Ubrzo su uhapšeni i nakon brzog sudskog procesa streljani za Božić. Odgovor na pitanje postavljeno pre 32 godine ,,ko je 21. i 22. pucao na nas“ još nije poznat. Istraga tužitelja još nije završena i krivci nisu kažnjeni. Još se ne zna zašto je broj poginulih povećan nakon 22. decembra kada je režim pao. Nisu identifikovane sve vojne i civilne snage koje su učestvovale u pokušaju gušenja demonstracije, nije pronadeja ni upotrebljena municija. Iako je Rumunska obaveštajna služba (SRI) sačinila opširan izveštaj o tadašnjim dogadjajima, izveštaj se ne nalazi u dosijeu. Nisu traženi ni veoma važni dokumenti iz arhiva Ministarstva odbrane. Evropski sud za ljudska prava (CEDO) kaznio je Rumuniju je u više navrata za odugovlačenje ovog sudskog predmeta. Prve presude su izrečene tek 2000. godine kada su generali Mihaj Kicak i Viktor Stankulesku osudjeni na 15 godina zatvora, ali ubrzo oslobodjeni nakon žalbe na sudsku odluku. Kicak je umro kod kuće 2010. godine, a Stankulesku je oslobodjen 2014. godine i preminuo dve godine kasnije u jednom luksuznom staračkom domu. Prošle nedelje Visoki kasacioni sud doneo je odluku da se sudski istraga protiv bivšeg predsednika Jona Ilijeskua, bivšeg zamenika premijera Djelua Vojkana Vojkuleskua i generala u penziji Josifa Rusa, bivšeg šefa Vojne avijacije vrati Vojnom tuzilastvu. Ovi su optuženi za krivićna dela protiv čovečnosti. U skladu sa istragom, posle pogoršanja odnosa Rumunije sa Sovjetskim Savezon nakon ,,Praškog proleća 1968. godine“ i dubokog društvenog nezadovoljstva osnovana je dizidentska grupa čiji je cilj bio svrgavanje diktatora Nikolaja Čaušeskua, ali i dalje ostajanje Rumunije u sovjetskoj uticajnoj zoni. Vojni tužitelji tvrde da grupa osnovana oko Jona Ilijeskua delovala je vešto i efikasno i prilikom preuzimanja političke i vojne vlasti u decembru 1989. godine. Uz to pojačana je psihoza o navodnom postojanju terorista. Sve vojne snage su prešle pod komandu Saveta fronta nacionalnog spasa (CFSN), privremene državne vlasti koji je kasnije postao politička stranka pod vodstvom Jona Ilijeskua, bivšeg člana komunističke nomenklature. Prvi slobodni izbori organizovani su 1990. godine kada je Jon Ilijesku osvojio čak 85% glasova. Ilijesku je osvojio još dva mandata, 1992/1996 i 2000/2004. Front nacionalnog spasa preimenovan je u Partiju Socijalde demokratije Rumunije (PDSR) i kasnije u Socijaldemokratsku partiju (PSD), koja je sada u sastavu vladajuće koalicije.