Rumunija i istočno susedstvo EU (16.11.2021)
Zajedno sa kolegama iz zemalja članica i partnera EU – Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Republike Moldavije i Ukrajine – šef diplomatije u Bukureštu, Bogdan Auresku, učestvovao je na ministarskom sastanku Istočnog partnerstva u Briselu, gde je predstavio viziju Rumunije o strateškim prioritetima Partnerstva post 2020. Prioriteti su definisani i na osnovu zaključaka donetih u svetlu diplomatske turneje koju je ministar Auresku, zajedno sa svojim kolegama iz Austrije i Litvanije, obavio na Južnom Kavkazu, sa mandatom i u koordinaciji sa visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom. To uključuje jačanje zajedničke posvećenosti ambicioznom i ojačanom Partnerstvu, koje odražava potrebu za oporavkom, jačanjem otpornosti i produbljivanjem reformi u regionu. Bogdan Auresku je pozvao na jačanje bezbednosne dimenzije u Istočnom susedstvu i pokretanje formata dijaloga sa zainteresovanim partnerima, kako bi im se pružila podrška u borbi protiv hibridnih pretnji, ali i na veće angažovanje Unije u rešavanju zamrznutih ili produženih sukoba u Istočnom susedstvu. U Briselu su ministri spoljnih poslova radili i na pripremi samita na visokom nivou za Istočno partnerstvo, od kojeg Rumunija želi da dobije konkretnu, vizionarsku i prilagođenu zajedničku izjavu za budućnost, rekao je Bogdan Auresku. Izuzetno je važno prepoznati i podržati evropske težnje i napore ka evropskim integracijama koje čine pridružene države (Gruzija, Republika Moldavija i Ukrajina), rekao je šef diplomatije u Bukureštu. S druge strane, jednoglasno je dogovoreno da se prošire kriterijumi za uvođenje sankcija režimu u Minsku. Kada se proširi osnova na kojoj se sankcije mogu uvesti, Unija može nominalno primeniti restriktivne mere protiv pojedinaca i entiteta koji organizuju ili doprinose ilegalnom prelasku beloruskih imigranata preko spoljnih granica Evrope. Od oktobra prošle godine, Unija je sve više produžavala sankcije režimu u Minsku, nakon nasilne represije protesta zbog lažnih izbora u Belorusiji, čije rezultate Evropa ne priznaje. Pod evropskim sankcijama je već 166 osoba, uključujući lidera Aleksandra Lukašenka, i 15 entiteta, a sada je u toku još jedan set sankcija. Istovremeno, ministar Auresku je istakao potrebu za kontinuiranom podrškom narodu Belorusije, podsećajući na Ekonomski plan za demokratsku Belorusiju, koji je izradila Evropska komisija na predlog rumunskog predsednika Klausa Johanisa, zajedno sa predsednicima Poljske i Litvanije, koji ukazuje koje su mogućnosti ove zemlje nakon prelaska na demokratski režim. Na kraju, ali ne i najmanje važno, rumunski ministar je u Briselu, u kontekstu situacije na istoku Ukrajine, ponovio podršku teritorijalnom integritetu ove zemlje i pomenuo potrebu da poveća svoju otpornost održavanjem održivog tempa reformi.
Corina Cristea, 16.11.2021, 14:10
Zajedno sa kolegama iz zemalja članica i partnera EU – Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Republike Moldavije i Ukrajine – šef diplomatije u Bukureštu, Bogdan Auresku, učestvovao je na ministarskom sastanku Istočnog partnerstva u Briselu, gde je predstavio viziju Rumunije o strateškim prioritetima Partnerstva post 2020. Prioriteti su definisani i na osnovu zaključaka donetih u svetlu diplomatske turneje koju je ministar Auresku, zajedno sa svojim kolegama iz Austrije i Litvanije, obavio na Južnom Kavkazu, sa mandatom i u koordinaciji sa visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom. To uključuje jačanje zajedničke posvećenosti ambicioznom i ojačanom Partnerstvu, koje odražava potrebu za oporavkom, jačanjem otpornosti i produbljivanjem reformi u regionu. Bogdan Auresku je pozvao na jačanje bezbednosne dimenzije u Istočnom susedstvu i pokretanje formata dijaloga sa zainteresovanim partnerima, kako bi im se pružila podrška u borbi protiv hibridnih pretnji, ali i na veće angažovanje Unije u rešavanju zamrznutih ili produženih sukoba u Istočnom susedstvu. U Briselu su ministri spoljnih poslova radili i na pripremi samita na visokom nivou za Istočno partnerstvo, od kojeg Rumunija želi da dobije konkretnu, vizionarsku i prilagođenu zajedničku izjavu za budućnost, rekao je Bogdan Auresku. Izuzetno je važno prepoznati i podržati evropske težnje i napore ka evropskim integracijama koje čine pridružene države (Gruzija, Republika Moldavija i Ukrajina), rekao je šef diplomatije u Bukureštu. S druge strane, jednoglasno je dogovoreno da se prošire kriterijumi za uvođenje sankcija režimu u Minsku. Kada se proširi osnova na kojoj se sankcije mogu uvesti, Unija može nominalno primeniti restriktivne mere protiv pojedinaca i entiteta koji organizuju ili doprinose ilegalnom prelasku beloruskih imigranata preko spoljnih granica Evrope. Od oktobra prošle godine, Unija je sve više produžavala sankcije režimu u Minsku, nakon nasilne represije protesta zbog lažnih izbora u Belorusiji, čije rezultate Evropa ne priznaje. Pod evropskim sankcijama je već 166 osoba, uključujući lidera Aleksandra Lukašenka, i 15 entiteta, a sada je u toku još jedan set sankcija. Istovremeno, ministar Auresku je istakao potrebu za kontinuiranom podrškom narodu Belorusije, podsećajući na Ekonomski plan za demokratsku Belorusiju, koji je izradila Evropska komisija na predlog rumunskog predsednika Klausa Johanisa, zajedno sa predsednicima Poljske i Litvanije, koji ukazuje koje su mogućnosti ove zemlje nakon prelaska na demokratski režim. Na kraju, ali ne i najmanje važno, rumunski ministar je u Briselu, u kontekstu situacije na istoku Ukrajine, ponovio podršku teritorijalnom integritetu ove zemlje i pomenuo potrebu da poveća svoju otpornost održavanjem održivog tempa reformi.