Pritisak na bolnice se nastavlja
Pandemija izazvana virusom Sars Kov-2 napravila je ogroman pritisak na rumunske bolnice, zbog čega je medicinsko osoblje često preopterećeno velikim brojem pacijenata o kojima mora da brine. Najgora situacija je na odeljenjima intenzivne nege, gde se pacijenti sa teškim oblicima bolesti bore za život. Neki od njih su čekali da se oslobodi mesto, jer je bilo dana kada na Intenzivnoj nezi nije bilo kreveta za pacijente zaražene Kovidom-19.
Leyla Cheamil, 16.11.2021, 13:49
Pandemija izazvana virusom Sars Kov-2 napravila je ogroman pritisak na rumunske bolnice, zbog čega je medicinsko osoblje često preopterećeno velikim brojem pacijenata o kojima mora da brine. Najgora situacija je na odeljenjima intenzivne nege, gde se pacijenti sa teškim oblicima bolesti bore za život. Neki od njih su čekali da se oslobodi mesto, jer je bilo dana kada na Intenzivnoj nezi nije bilo kreveta za pacijente zaražene Kovidom-19.
Ove jeseni, četvrti talas pandemije teško je pogodio Rumuniju, gde je registrovano najviše zaraženih i umrlih od novog korona virusa u Evropi. Urgentni centri su bili puni pacijenata koji su čekali na hodnicima da dobiju mesto u bolničkim salonima. Restriktivne mere koje su preduzele vlasti počinju da stupaju na snagu, tako da epidemija korona virusa nastavlja trend opadanja. Međutim, iako je broj novih infekcija upola manji nego pre nedelju dana, bolnice su i dalje pune pacijenata zaraženih Kovidom.
Upravnica instituta Marijus Nasta“ it Bukurešta, Beatris Maler skrenula je pažnju na dugoročne posledice bolesti: Nažalost, ima mnogo pacijenata kojima je potrebna nega nakon što su prošli kroz Kovid i ovde imamo dve kategorije pacijenata: neki od njih koji su hospitalizovani i ostaju sa posledicama i imaju kao rezultat oštećenja pluća, značajnu potrebu za respiratornim oporavkom, post-Kovid tretman, suplimentaciju kiseonikom i drugu kategoriju pacijenata kojih je, na žalost, mnogo, koji su 14 dana ostali kod kuće i zbog nepogodnog razvoja bolesti dolaze u bolnicu sa ozbiljnim oštećenjem pluća“.
Beatris Maler smatra da je informisana populacija – odgovorna populacija, kojoj su potrebni besplatni centri za testiranje: dijagnostika, vakcinacija i informisanje“. Lekari ističu da vakcinacija mora ostati najvažniji metod prevencije infekcije. Podaci Nacionalnog koordinacionog odbora za vakcinaciju pokazuju da je samo 23% onih koji žive u ruralnim sredinama vakcinisano protiv Kovida, u urbanim je 38%, a u opštinama preko 40%.
S druge strane, Evropska unija od utorka priznaje sertifikate o vakcinaciji protiv Kovida-19 koje su izdale vlasti Republike Moldavije, Srbije, Gruzije i Novog Zelanda. Zauzvrat, četiri zemlje će prihvatiti evropski sertifikat za putovanja iz Evropske Unije. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelj rekao je da je trenutno 49 zemalja i teritorija na pet kontinenata povezano sa sistemom digitalnih sertifikata Kovid koji pripada Evropskoj Uniji. Kao što smo bili uz naše partnere u borbi protiv pandemije, nastavljamo da radimo zajedno na bezbednom otvaranju“, rekao je Oliver Varhelj.