Rasprave o rodnoj nejednakosti
Iako nejednakost i dalje postoji, Evropska unija je tokom poslednjih decenija postigla značajan napredak u obezbeđivanju ravnopravnosti žena i muškaraca. Prema Evropskoj komisiji, sadašnji signali su ohrabrujući – sve više žena radi i dobija sve bolje kvalifikacije. Međutim, postoje i žene koje rade uglavnom u slabije plaćenim sektorima i koje se manje nalaze na mestima odlučivanja. Međutim, strategija Brisela je da se Evropa do 2025. sve više približi cilju da postane kontinent na kome su žene jednake muškarcima. Ideja je da svi Evropljani – žene ili muškarci, devojke ili dečaci – uživaju slobodu da slede svoj put, da imaju jednake mogućnosti za napredak, da budu ravnopravni članovi društva i da postanu lideri, ako to zaslužuju. Među ključnim ciljevima spadaju zaustavljanje nasilja nad ženama, borba protiv rodnih stereotipa, uklanjanje rodnih razlika na tržištu rada i osiguravanje jednakog učešća u različitim sektorima ekonomije, uklanjanje razlika u platama, uklanjanje rodnih razlika u preuzimanju odgovornosti ili postizanje rodne ravnoteže u donošenju odluka. i politike. U tom kontekstu, u Bukureštu, prisutna na trećem izdanju Gale „Žene u ekonomiji“, u organizaciji Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo – CONAF, ministarka rada Raluka Turkan kazala je da, nažalost, nejednake šanse i diskriminacija se u Rumuniji ne doživljavaju kao hitna pitanja. Čini se da žene imaju dovoljno jakih predstavnica u svim oblastima, a pristup mogućnostima izgleda približno jednak. U stvarnosti, statistike evropskih institucija ili privatnih struktura pokazuju da nejednakosti postoje i da su važne. Po mišljenju Raluke Turkan, Globalni Masterkard indeks žena preduzetnika pokazao je da je samo 27% postojećih biznisa u vlasništvu žena. S druge strane, na primer, Eurostat pokazuje da je na polju ljudskog zdravlja, tokom pandemije, udeo žena u prvoj liniji bio 80%, u poređenju sa samo 20% muškaraca, što pokazuje da u nekim sektorima žene mnogo ranjivije na krizne šokove. Rumunija je otvoreno društvo i napredak je postignut, ali to Rumune ne čini manje tradicionalnim – dodala je ministarka rada Raluka Turkan, jedna od dveju žena u sadašnjem kabinetu u Bukureštu, pored ministarke zdravlja.
Roxana Vasile, 20.05.2021, 12:30
Iako nejednakost i dalje postoji, Evropska unija je tokom poslednjih decenija postigla značajan napredak u obezbeđivanju ravnopravnosti žena i muškaraca. Prema Evropskoj komisiji, sadašnji signali su ohrabrujući – sve više žena radi i dobija sve bolje kvalifikacije. Međutim, postoje i žene koje rade uglavnom u slabije plaćenim sektorima i koje se manje nalaze na mestima odlučivanja. Međutim, strategija Brisela je da se Evropa do 2025. sve više približi cilju da postane kontinent na kome su žene jednake muškarcima. Ideja je da svi Evropljani – žene ili muškarci, devojke ili dečaci – uživaju slobodu da slede svoj put, da imaju jednake mogućnosti za napredak, da budu ravnopravni članovi društva i da postanu lideri, ako to zaslužuju. Među ključnim ciljevima spadaju zaustavljanje nasilja nad ženama, borba protiv rodnih stereotipa, uklanjanje rodnih razlika na tržištu rada i osiguravanje jednakog učešća u različitim sektorima ekonomije, uklanjanje razlika u platama, uklanjanje rodnih razlika u preuzimanju odgovornosti ili postizanje rodne ravnoteže u donošenju odluka. i politike. U tom kontekstu, u Bukureštu, prisutna na trećem izdanju Gale „Žene u ekonomiji“, u organizaciji Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo – CONAF, ministarka rada Raluka Turkan kazala je da, nažalost, nejednake šanse i diskriminacija se u Rumuniji ne doživljavaju kao hitna pitanja. Čini se da žene imaju dovoljno jakih predstavnica u svim oblastima, a pristup mogućnostima izgleda približno jednak. U stvarnosti, statistike evropskih institucija ili privatnih struktura pokazuju da nejednakosti postoje i da su važne. Po mišljenju Raluke Turkan, Globalni Masterkard indeks žena preduzetnika pokazao je da je samo 27% postojećih biznisa u vlasništvu žena. S druge strane, na primer, Eurostat pokazuje da je na polju ljudskog zdravlja, tokom pandemije, udeo žena u prvoj liniji bio 80%, u poređenju sa samo 20% muškaraca, što pokazuje da u nekim sektorima žene mnogo ranjivije na krizne šokove. Rumunija je otvoreno društvo i napredak je postignut, ali to Rumune ne čini manje tradicionalnim – dodala je ministarka rada Raluka Turkan, jedna od dveju žena u sadašnjem kabinetu u Bukureštu, pored ministarke zdravlja.