Rumunija se zalaže za konsolidaciju istočnog boka NATO-a (25.03.2021)
Rumunija želi veće učešće Sveroatlanske alijanse na političkom i vojnom planu, izjavio je rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku u Briselu, na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a. To je prvi sastanak sa fizičkim prisustvom ministara spoljnih poslova, nakon onog koji je održan u novembru 2019., a istovremeno i prva prilika za susret sa novim američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Corina Cristea, 25.03.2021, 12:51
Sastanak je bio usredsredjen na proces razmišljanja o NATO-u 2030, a rumunski zvaničnik je izjavio da podržava predloge generalnog sekretara NATO-a u tom smislu. Jens Stoltenberg je naglasio da se medju globalnim izazovima sa kojima se suočavaju države članice nalaze i destabilizujuće akcije Rusije, terorizam, sajber napadi, razvoj kontrole oružja i uspon Kine. “NATO je ojačao svoje prisustvo u crnorskom regionu posredstvom tri države članice Alijanse -Turske, Rumunije, Bugarske- i još dve države bliskih partnera NATO-a – Ukrajine i Gruzije. Pojačali smo svoje prisustvo na kopnu, vodi i u vazduhu, kao i saradnju sa partnerima Gruzijom i Ukrajinom. Nastavićemo sa ovim aktivnostima i razmišljamo o tome kako da proširimo ovo partnerstvo na praktičnu i političku podršku”- izjavio je Stoltenberg na konferenciji za novinare.
Ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku je predstavio analizu Rumunije u vezi sa konstantnim bezbednosnim izazovima na istočnoj granici Alijanse, uključujući i Crno More, istakavši, u ovom kontekstu, neophodnost rešavanja dugotrajnih sukoba koji destabilizuju bezbednost regiona. Rumunski zvaničnik ponovio je podršku aktuelnom pristupu Alijanse prema Rusiji, ističući da je neophodno dalje jačanje NATO-ovog položaja obeshrabrenja i odbrane na celom Istočnom bloku, od Crnog Mora do Baltičkog Mora. Dijalog sa Moskvom može se odvijati samo u uslovima kompaktne NATOove pozicije, smatra rumunski ministar. On je takodje istakao značajan uticaj kontrole naoružanja na regionalnu bezbednost i sigurnost i ukazao na potrebu za temeljnom savezničkom koordinacijom u vezi sa ovim problemom.
Na sastanku se razgovaralo i o predlogu Jensa Stoltenberga za odobrenje posebnog fonda za odbranu i odvraćanje, koji ima za cilj da podstakne saveznike da učestvuju u borbenim grupama za odbranu na istočnom boku, čije bi troškove pokrivao fond Severoatlanske alijanse, a ne država koja je uključena u operaciju. Cilj inicijative NATO 2030 je da alijansa postane organzacija sa većim kapacitetima globalnog učešća, posebno za reakciju na uspon autokratskih režima Kine i Rusije i pretnje medjunarodnom poretku.
