Državni budžet i protesti (25.02.2021)
Posle intenzivnih pregovora o raspodeli fondova u okviru rumunske vladajuće koaliciji desnog centrao, državni budžet i budžet socijalnog osiguranja stigli su u Parlament. Zbog vremenskog tesnaca, razmatranje i usvajanje budžeta očekuje se sledeće nedelje posle analize u stručnim komisijama. Doneta je odluka da parlamentarci tri stranke vladajuće koalicije, Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju-Plus (USR-Plus) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) odustanu od podnošenja amandmana i da glasaju za verziju izvršnog tela. Lider Nacionalne liberalne partije Ludovik Orban je kazao: ,,Posle šest meseci se mogu ispraviti pojedini propusti jer postoji mogućnost rebalansa budžeta, ali po meni budžet je napravljen tako da pokrene motore ekonomskog razvoja:investicije, bolju apsorpciju evropskih fondova i podsticajne mere za privatni sektor“
Corina Cristea, 25.02.2021, 11:59
Iz opozicje Socijaldemokatska partije (PSD ) i ultranacionalistička Unija za ujedinjenje Rumuna (AUR) kritikuju ovogodinšnji budžet smatrajuči da se radi o stezanju kajša. Socijaldemokrate su podnele amandmane o kojima je prva podpredsednica stranke Gabrijela Firea rekla da odražavaju svakodnevne realnosti: ,,Naše kolege iz cele zemlje podnele su amandmane ne da bi šikanirali Vladu, već amandmane koji odražavaju realnost. Počeli smo da odustanemo od nekih sada manje važnih amandmana i prednost dali neophodnim amandmanima za naše drustvo.“
U medjuvremenu Poslanički dom je usvajanjem Zakona o plafoniranju odlučio da budžetski deficit ne sme da premaši 7% bruto nacionalnog proizvoda, a rashodi za plate 9,8%. Opozicija tvrdi da ovaj nivo ne omogučava razvoj zemlje, dok političari na vlasti kažu da Rumunijia toliko može sebi da dozvoli u godni pandemije, kada je potrebno pružiti šansu i investicijama i privrednom oporavku.
Sa druge strane sindikalna Federacija Publisind, pridružena Nacionalnom sindikalnom bloku, koja zastupa 35 000 radnika raznih oblasti, protestovala je ispred sedišta Predsedništa zahtevajući eliminisanje nesklada medju ličnim dohocima, primenu zakona o platama radnika javnog sektora i minimalnu platu uskladjenu sa rastom potrošačkih cena. Pred Ministarstvom saobraćaja protestovali su železnicari koji traže veće investicije u modernizaciju železničke infrastrulkture i primenu statuta železničkog osoblja, odnosno zakona koji bi omogučio povećanje ličnih dohodaka za 30% do 40% i bolje uslove rada.
