Budžetske i ekonomske mere nove Vlade Rumunije (29.12.2020)
Bivši liberalni ministar za finansije i novi predsednik Vlade Rumunije Florin Kacu počeo je svoj mandat oslanjajući se na brojke, sa nadom da će, posle zdravstvene uspeti da pronadje izlazak i iz ekonomske krize. Prema nacrtu hitne uredbe, koji je upućen na javnu raspravu u ponedeljak, lični dohoci budžetskih radnika se neće povečati, ali ni smanjiti u 2021. godini, a visina dodataka zalediti na nivou tekuće godine. Suspendovaće se takozvane posebne penzije gradonačelnika, a kazneni bod ostati nepromenjen u visini od oko 30 evra. Koaliciona Vlada Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju-Plus (USR-Plus) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji obečava pomoč zaposlenim radnicima i pogodjenim kompanijama pandemijom Kovida-19. Medjutim, o svim ovim rashodima treba voditi računa prilikom izrade budžeta za 2021. godinu. U državnom budžetu za 2021. godinu predvidja se deficit od 7% i fondovi za programe podrške do 30. juna ove godine, odnosno za naknadu radnicima u vreme suspenzije radnog odnosa kao i poslodavcima u visini od 41,5% bruto ličnog dohotka zaposlenih radnika. Premijer Florin Kacu je saopštio takodje da će se doneti i odluka o državnoj pomoći hotelsko-ugostiteljskom sektoru i turističkim agencijama, kao i izdavanje vaučera za godišnji odnor. Vladini izvori javljaju da su u budžetu za narednu godinu predvidjena sredstva za povećanje dečijeg dodatka za 10% od 1. januara i za još 10% od 1. avgusta.
Bogdan Matei, 29.12.2020, 12:08
Sve ove mere nisu u kladu sa očekivanjima rumunskog društva. Posle samo nedelju dana od inauguracije, novoj Vladi već prete prvi sindikalni protesti. Jedna od najvećih sindikalnih federacija Kartel Alfa javila je da se ne slaže sa povećanjem minimalnog ličnog dohotka samo za oko 15 evra. Po oceni premijera ovaj iznos bi omogučio očuvanje radnih mesta, dok sindikalni lideri tvrde da ne pokriva ni dodatne troškove za zaštitne maske. Ova mera, kažu sindikalci, najavljuje novu politiku štednje, koja prebacuje sve troškove ekonomske krize na ledja radnika i najsiromašnijih slojeva. Druga velika konferderacija Nacionalni sindikalni blok smatra da je predvidjeno povećanje kompromisno rešenje jer postoji ogroman broj radnika koji primaju minimalac. Komentatori sa druge strane smatraju da je strah sindikalaca utemeljen jer od 1. januara, istovremeno sa potpunom liberalizacijom tržišta električne energije predvidjeno povečanje cene za 26% izazvaće lančana poskupljenja.
