Nove ekonomske mere u pandemiji
Na konferenciji održanoj u Bukureštu, ministar finansija Florin Kacu najavio je da priprema nekoliko ekonomskih mera za pomoć rumunskom poslovnom okruženju i ekonomiji u narednom periodu. Zvaničnik je podsetio da je vlada od početka krize koju je izazvao COVID 19, usvojila niz mera kako bi finansijski stimulisala one koji na vreme plaćaju porez, ali i suspendovala kazne za one koji to nisu, poslednje odlaganje je zaključno sa 25. oktobrom. Istovremeno, Vlada je priznala da povraćaj PDV-a treba vršiti uz naknadnu kontrolu. Sada, ministar Kacu najavljuje da će se ovi rokovi produžiti, a takođe će se produžiti i isplata za tehnološki višak od strane države. „Nalazimo se u teškom periodu, niko nije prošao tako nešto, niko nema rešenje ili niko ne zna tačno šta treba učiniti i zato je potreban dijalog. Ja prvi priznajem da mere koje smo preduzeli nisu bile savršene od prvog trenutka, ali ova vlada je odmah došla sa poboljšanjima jer je videla da nešto ne funkcioniše. Pokazaćemo istu fleksibilnost u narednom periodu „, kazao je Florin Kacu. Što se tiče povećanja penzija za 40%, predlog Socijaldemokratske partije (PSD) – u opoziciji, ali koja ima većinu u parlamentu, koja je prošlog meseca izglasala ovu meru – vlada kaže da rumunska ekonomija ne može da podrži ovo povećanje. Štaviše, u otvorenom pismu koje je potpisalo nekoliko ekonomista, uključujući predsednika Fiskalnog saveta – Danijela Dajanua, pominje se da bi trebalo izbegavati povećanje penzionog boda za 40% u ovom trenutku. Borba protiv pandemije nije gotova i moramo se suočiti sa ekonomskom krizom bez presedana koja ozbiljno pogađa privredu i uništava radna mesta. Veliki izazov je kako ostvariti oporavak, ekonomski rast uz fiskalnu/budžetsku konsolidaciju u narednim godinama “, kaže se u dokumentu. Ekonomisti ističu da će Rumunija 2020. godine imati budžetski deficit od oko 9% BDP-a, što uključuje i povećanje penzionog boda za 14%. Potpisnici dokumenta takođe ističu da će sledeće godine Rumunija morati da nastavi borbu protiv pandemije i zaštiti oporavak. Prema ekonomistima, 2021. godine budžetski deficit mogao bi se dovesti na oko 7% BDP-a, uz istovremenu borbu protiv zdravstvene krize i podršku ekonomiji. Ekonomija budućnosti biće drugačija od one pre pandemije i moramo biti spremni na promene koje se već dešavaju, ubrzane zdravstvenom krizom, novim tehnologijama i državnim politikama u rešavanju klimatskih promena“, navodi se u dokumentu.
Daniela Budu, 22.10.2020, 13:59
