Evropski fondovi za infrastrukturu (04.09.2020)
Skoro svaka debata o presporijem procesu modernizacije Rumunije počinje i okonča se pitanjem neuspeha svih administracija, bez obzira na političku boju, da izgrade mrežu autoputeva, kako imaju sve bivše komunističke zemlje sa zapadnog dela kontinenta. Prošlo je više od tri decenije od pada diktature i 13 godina od ulaska Rumunije u Evropsku uniju, a naša zemlja ima samo 800 kilometara autoputeva, od kojih je skoro 100 nasledjeno iz komunističkog perioda, a nijedan koji da prodje kroz planine. Medjutim, stvari su počele da se pokrenu. Evropska komisija saopštila je u četvrtak da će Rumuniji dodeliti više od 875 miliona evra za prvu etapu izgradnje autoputa Sibinj- Pitešti, koji će proći kroz Južne Karpate, sa severa prema jugu. Novac iz evropskog Fonda za koheziju, koji je Brisel odobrio, namenjen je smanjenju razlika u razvoju raznih regiona i država Unije. Kada će se radovi budu okončali, Rumunija će imati prvi autoput koji prolazi kroz Karpate, obezbedjujući direktnu vezu izmedju Istoka i Zapada, od rumunske crnomorske luke Konstanca do carinskog punkta Nadlak, koji će praktično zatvoriti 4. Evropski koridor Rajna-Dunav.
Ştefan Stoica, 04.09.2020, 16:39
Evropska komesarka za koheziju i reforme, Elisa Fereira, kaže da će ovaj autoput eliminisati veliku blokadu u transportnoj mreži Rumunije, povećati bezbednost saobraćaja, skratiti trajanje vožnje i smanjiti troškove za putnike i robu. Čak više, ova direktna veza na teritoriji Rumunije imala bi korisne efekte po ceo koridor Rajna-Dunav transevropske transportne mreže. Autoput imaće pet deonica i na jednoj od njih već se radi. Za izgradnju pete deonice autoputa potpisan je ugovor o projektovanju, koje je u toku, i izgradnji. Za četvrtu deonicu podnete su ponude, za drugu i treću podneta je dokumentacija, te Nacionalna Uprava za javne nabavke treba da pokrene proceduru aukcije. Još dve deonice autoputa će prolaziti kroz Južne Karpate i povezati Moldovu, najsiromašniju istorijsku pokrajinu na istoku Rumunije bez ikakvog autoputa, sa Transilvanijom, odnosno gradove Trgu Mureš- Jaš- Ungeni i Bakau-Brašov.
Rumunski premijer Ludovik Orban ocenio je da će od modernizacije infrastrukture i njenog dovodjenja na evropske standarde zavisiti ekonomski razvoj zemlje. Sa druge strane, Evropska komisija odobrila je, takodje u četvrtak, 578 miliona evra za poboljšanje kapaciteta odgovora Rumunije na prirodne nepogode, poput poplava, zemljotresa ili nuklearnih nesreća, nabavkom nove opreme i osposobljavanjem stručnog osoblja.
