75 godina od oslobodjenja Aušvica (28.01.2020)
Iako je prošlo 75 godina od kada su sovjetska snage oslobodile najveći nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau, još nije završena identifikacija preko milion žrtava. Najsurovija fabrika smtrti, otvorena je 1940. godine sa ciljem da eliminišu realni ili izmišljeni neprijatelje režima Adolfa Hitlera proširila se 1944. godine na oko 40 kvadratnih kilometara. U vreme Drugog svetskog rata poginulo je ukupno šest miliona Jevreja, žrtave nacističke Nemacke i njenih satelita. Nekoliko stotina hiljada poginulih Jevreja bili su rodom iz Rumunije. Diktatorski režim maršala Jona Antoneskua, saveznika nacističke Nemačke deportovao je mnoge Jevrejei u Pridnjestrovlje, dok su madjarski fašisti, koji su okupirali deo Transilvanije, druge poslali direktno u logore smrti. Na svečanostima u Aušvicu povodom obeležavanja Medjunarodnog dana komemoracije žrtvama Holokausta, rumunski premijer Ludovik Orban je izmedju ostalog rekao da ,,Rumunija sama po sebi i kao članica Evropske unije promoviše tolerantnost medju ljudima, nediskriminaciju i mir I da će učestvovati aktivno u procesu očuvanja sećanja na Holokaust.
Mihai Pelin, 28.01.2020, 11:57
U Bukureštu predsednik Klaus Johanis, koji je prošle nedelje učestvovao u Izraelu na medjunarodnom forumu posvečenom komemoraciji žrtvama Holokausta, odlikovao je preživele Jevreje i Rome. O Romima, predsednik je rekao da patnje I stradanja njihove zajednice u transilvanskim logorima još nisu dovoljno poznate i da je vreme da skrenemo pažnju na Holokaust Roma i odamo počast preživelima koji predstavljaju ljudski glas protiv rasizma i ksenofobije. Predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji je izjavio da je odlikovanje dokaz da rumunska država ima ofanzivni stav prema antisemitizmu: ,,Ovo odlikovanje ima istorijski značaj ne samo emocionalni. Istina je da sada u Rumuniji mi Jevreji uživano sva prava i obaveze. Mogao bih da kažem da se Rumunija primerno ponaša prema Jevrejima i da ima ofanzivan stav prema antisemitizmu, rasizmu i ksenofobiji
Rom Konstantin Brajila koji je deportovan 1942. godine u Pridnjestrovlje seća se tih stradanja: ,,Spavali smo po zemlji jer nismi imali postelje. Nismo imali ni čime da se pokrijemo. Imali smo samo stabala od kukuruza umesto postelje. Dobijali smo po 250 grama hrane, ali ne povrća već samo brašno od ječma, a morali smo da radimo u tri smene, od jutra do večeri,
Dodeljena su i odlikovanja institucijama za posebne zasluge u očuvanju sećanja na Holokaus kao i osobama koje su preživele ovu tužanu istorijsku epizodu.
