Muzej istorije Jevreja i Holokausta (09.10.2019)
Svake godine 9. novembra u Rumuniji se održava spomen na žrtve Holokausta. Datum je izabran istog dana kada je 1941. godine počela deportacija Jevreja iz Rumunije. Posle ove mračna epizoda nacionalne istorije u julu iste godine usledio je pogrom legionara u Bukureštu i Jašiju. Posle 80 godina, predsednik Rumunije Klaus Johanis je dao zeleno svetlo osmnivanju prvog Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i Holokausta u Rumuniji. Zgrada Muzeja ima 8000 kvadratnih metara i 8 spratova i nalazi se u samom centru Bukurešta. Ova ustanova finansira se sredstvima iz budžeta posredstvom Nacionalnog instituta za studiranje Holokausta ,,Eli Vizel, kao i spostvenim, donatorskim i sponzorskim sredstvima. Predsednik države je izjavio da ovaj muzej treba da bude simbol solidarnosti protiv netrpeljivosti, antisemitizma i diskriminacije. On je podvukao da je jevrejska baština reprezentativna za nacionalnu kulturu i zbog toga ovaj muzej ima zadatak da ga vrednuje. Projekat muzeja je po oceni predsednika Rumunije projekat koji ujedinjuje a ne razdvaja:,,Realizacijom ovog muzeja Rumunija brani svim silama istoriju, nasledje i kulturu ljudi koji su dali veliki doprinos našoj naciji. Mislim da se svi slažete da ovaj muzej treba da postane institucija budućnosti, saveznik vaspitanja u borbi protiv ignoracije, tvrdjava solidarnosti i gradjanskog patriotizma pred antisemitizmom i diskriminacijom.
Mihai Pelin, 09.10.2019, 11:50
Premijerka Rumunije Viorika Dančila je naglasila da je podržala inicijativu osnivanja Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i Holokausta. Predsednica Vlade smatra da nijedan napor nije suvišan u borbi za suzbijanje predrasuda koje podstiču antisemitizam, rasizam, netrpeljivost, ksenofobiju i sve vrste diskriminacija. Medjunarodna komisija predvodjena Elijem Vizelom, dobitnikom Nobelove nmagrade za mir, izjavio je 2004. godine da je 240 000 do 380 hiljada rumunskij i ukrajinskih jevreja ubijeno u Rumuniji I zonama pod kontrolom ove zemlje saveznice nacistiške Nemacke u drugom svetskom ratu. Rumunija je promenila tabore 1944. godine kada je Crvena armija ušla na Balkan. Komunistički režim koji je preuzeo vlast nije skoro ništa preduzeo da se rasvetle okolnosti pod kojima je nastao Holokaust. Rumunija je počela tek nedavno da se pomiri sa sopstvenom ulogom u progonu Jevreja i 2003. godine prvi put priznala da je ucstvovala u pogromu. Glavni cilj muzeja je promovisanje istorije, kulture i tradicije rumunskih Jevreja i njihovog doprinosa modernizaciji rumunskog društva.
